52 vikenda – Predlog za maj

Staro gradsko jezgro Novog Sada

Centralno gradsko jezgro Novog Sada je izložbeni paviljon različitih arhitektonskih stilova, od baroka do moderne. U raskošnom nizu duž Zmaj Jovine i Dunavske ulice moćno stoje zgrade i crkve, obeležja epoha i istorijskih zbivanja. Ali, ako pogledate pažljivije videćete mnogobrojne pasaže koje kroz utrobe masivnih zgrada vode u prostore u kojima treperi živost.

Nekadašnja dvorišta danas su često inventivni prostori koji kriju kafiće i restorane sa baštama, pivnice, galerije, knjižare, poslastičarnice, ponekog časovničara, ili drugog zanatliju, prodavnice najrazličitije robe i suvenirnice. Postoje pasaži u kojima za vreme letnjih vrućina možete odahnuti pod krošnjom ogromnog platana, kupiti knjigu, zatim pojesti džinovski sendvič u radnji pored, ili kupiti neki poseban suvenir, ali i oni gde za vreme kiše ili vejavice možete popiti kuvano vino, pojesti štrudlu i pogledati slike na izložbi koja traje u susednom prostoru.

Tekst: Gordana Stojaković

Fruška gora – mesta za odmor i sećanje duž Partizanskog puta

Partizanski put se proteže duž središnog bila Fruške gore u pravcu istok-zapad. Duž ovog puta se nalaze mnogobrojna mesta koja podsećaju na antifašističku borbu naroda Srema tokom Drugog svetskog rata. Danas su mnoga takva mesta (obično obeležena spomenikom ili nekim drugim obeležjem) dostupna izletnicima. Ona su naša mesta za odmor i sećanje. To su: Iriški venac, Široke ledine, Rohalj baze, Jabuka, Mošin grob, Lepinjicin grob i Ciganski logor.

Duž glavnog bila Fruške gore nalaze se i ona mesta na koja je spasonosno pobeći u vrelim letnjim danima. To su poznata izletišta Letenka, Osovlje i Brankovac i manje posećeni lokaliteti Orlove stene, Astali (Stolovi), Popov čot, Kraljev izvor.

U prostoru koje određuje fruškogorsko glavno bilo, šest kilometara od Sviloša, nalazi se Vila Ravne koju su izgradili italijanski plemići Odeskalki. Posle Karlovačkog mira grofovi Odeskalki su vladali dobrim delom Srema. Bili su veliki graditelji, zaslužni i za razvoj vinarstva, jer su početkom 19. veka osnovali vinariju u Erdeviku. Vila Ravne je menjala vlasnike i namene. Danas pripada Vladi AP Vojvodine i nije dostupna za posete. Ono što jeste dostupno su očuvane šume bukve, lipe, hrasta i graba koje okružuju Vilu. Lokalitet Ravne je zbog prirodnih vrednosti koje poseduje pod najstrožim režimom zaštite. Bukove šume na lokalitetu Ravne nominovane su za upis u registar „Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih delova Evrope”.

Tekst: Gordana Stojaković

Petrovaradinska tvrđava

Petrovaradinska tvrđava, poznata i kao „Gibraltar na Dunavu“, jedna od najvećih, najočuvanijih i najkompleksnijih tvrđava Evrope, pravo remek delo vojne arhitekture 18. veka. Gornjim gradom dominira najprepoznatljiviji simbol Novog Sada, Sat kula ili „Pijani sat“, odakle se pruža najleši pogled na Novi Sad, Dunav ali i obronke Fruške gore. Stare zidine i kapije vratiće vas na tren u prošlost i vreme kada je tvrđava bila neosvojiva. Nekada kasarne i vojni objekti na Tvrđavi, danas su restorani, kafei, ali i umetnički ateljeji i institucije poput Muzeja Grada, Ateljea 61, Planetarijuma.

U podnožju Tvrđave je Donji grad, „Gradić“, romantična barokna četvrt šarenih starih kuća ispresecana uskim uličicama. Posebnu vrednost Gradiću daju i Rimokatolička crkva Svetog Jurija sa mističnom kriptom, Srpska pravoslavna Crkva Sv. Pavla, kao i rodna kuća bana Josipa Jelačića.

Petrovaradinska tvrđava je domaćin i najpoznatijim novosadskim festivalima poput EXIT-a, Festivala uličnih svirača i Tamburica festa.

Više detalja možete naći na sledećem linku: https://novisad.travel/petrovaradinska-tvrdava/

Tekst: Miloš Dunjić

Kovilj – pecaroški raj

Mnogi će način da se odmore, opuste i zaborave na vreme i obaveze naći na vodama ili obalama reka u pecanju. Novosadsko područje je oduvek bilo upućeno na Dunav i njegove rukavce. Jedna od najpoznatijih Novosadskih ribolovnih destinacija je svakako Kovilj i Koviljsko-petrovaradinski rit. Najviše se peca na lokalitetima Arkanj, Šlajz i Tikvara, a ukoliko ste dovoljno vešti i strpljivi, ovde ćete doći do šarana, štuke, tolstolobika, deverike, ali i drugih vrsta riba.

Kod restorana „Na kraj sveta” na Arkanju možete iznajmiti čamac i prepustiti se čarima dunavskih rukavaca. Dnevne ili godišnje ribolovačke dozvole pribavljaju se na adresi Šumske uprave Kovilj (JP Vojvodina šume) Duška Vickova 41, ili kod ribočuvara.

Tekst: Miloš Dunjić

Poljoprivredni sajam

Novosadski sajam je jedna od najuglednijih sajamskih institucija u ovom delu Evrope čije korene možemo naći u 19. veku, mada se ovde prvom zvaničnom aktivnošću u modernom obliku smatra Prva novosadska izložba zanatskih, industrijskih i poljoprivrednih proizvoda iz 1923. Od tada je Novosadski sajam bio i ostao prestižno mesto susreta predstavnika različitih industrija i biznisa koji ovde predstavljaju sopstvene proizvode i usluge, sklapaju poslove sa poslovnim partnerima i kupcima, te stiču znanja o najnovijim trendovima u oblastima u kojima posluju.

Među sajmovima automobila, sporta, energetike, ekologije, obrazovanja, zlatarstva, medija, mode, knjiga i drugih koji se organizuju u okviru Novosadskog sajma, značajem, tradicijom i brojem posetilaca ističu se Međunarodni poljoprivredni sajam i Međunarodni sajmovi lova i ribolova, turizma, ekologije i sporta „LORIST.“

Zahvaljujući Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, Novi Sad je u maju evropska regionalna prestonica agrara. U halama Novosadskog sajma tada se izlažu poljoprivredni proizvodi, mašine za obradu zemlje, među kojima traktori privlače najveću pažnju, kao i sve što je potrebno za voćarstvo, povrtarstvo i stočarstvo. Među izložbenim prostorima tradicionalno su posećeni oni na kojima je Nacionalna izložba stoke, gde posetioci često fotografišu rasne krave, ovce i nezvanične zvezde smotre – bikove koji teže od tone i po do dve.

Tekst: Gordana Stojaković

Pešačenje fruškogorskim stazama

Pešačenje je od izuzetnog značaja za fizičko i mentalno zdravlje i kondiciju. Organizovano pešačenje Fruškom gorom među stanovnicima Novog Sada ima dugu tradiciju. Planinari su različitim bojama obeležili veliki broj staza različitih dužina i težine. Markirane staze obično startuju sa poznatih fruškogorskih izletišta (Stražilovo, Paragovo, Popovica, Iriški venac i dr.).

Na trasama planinarskih staza su prelepi predeli listopadnih šuma i livada, vidikovci, potoci, jezera, a pored bogate flore i faune tu su i manastiri, i spomenici NOB-a. Posebno su prepoznatljive staze Fruškogorskog i Bukovačkog maratona. Služba Nacionalnog parka je takođe obeležila informacionim tablama pojedine edukativne i rekreativne staze.

Najbolji i najsigurniji način da upoznate Frušku goru pešice je da se priključite organizovanim pešačenjima planinarskih društava i postanete njihov član, a tu su PSD Poštar, PSD Železničar, PD Naftaš, PD Fruška gora, PD Vilina vodica. Šetnje se organizuju po različitim nivoima težine, pa su tako dostupne ne samo iskusnim planinarima nego i početnicima. Dostupna su i pešačenja za roditelje sa decom. Planinarski vodiči će vam tako najbolje pomoći da se pripremite za upoznavanje Fruške gore.

Više detalja na sledećem linku: https://novisad.travel/aktivan-odmor/

Tekst: Miloš Dunjić

Novosadski i temerinski vinari

Možda će savremenicima biti neobična tvrdnja da jedan urbani, mnogoljudni Novi Sad, unutar gradskog hatara ima vinare i vinogradare. Istoriografija beleži da su u prvoj polovini 18. veka stanovnici grada, koji se tada zvao Petrovaradinski Šanac, na sremskoj, fruškogorskoj strani Dunava imali oko tri stotine vinograda. Pojava je bila do te mere raširena da je gotovo svaka srednje imućna porodica imala sopstveni vinograd. Potreba za proizvodnjom vina bila je tolika da su oni stanovnici Šanca koji su obrađivali vinograde na manastirskim posedima pristajali na visoke namete – desetak i motičinu (jedna motika je iznosila oko 1000m²) samo da imaju vinograd. Savremeni novosadski vinogradari i vinari naslednici su, kako tog vinogradarskog umeća, tako i strasti koja se vezuje za vinovu lozu i vino.

Novosadski vinski putevi danas se pružaju i na bačkoj i na sremskoj strani grada. Sa bačke strane postoje Vinski podrum Do kraja sveta u Kovilju, Vinarija Vojnović u Begeču, te Vinogradi i Vinarija Vindulo i Craft Kabach Winery u obližnjem opštinskom središtu Temerina, dok u centru grada mnogobrojne vinoteke nagoveštavaju posetiocima da se nalaze na području koje je par excellence vinski reon.

Čim pređete iz bačkog dela Novog Sada na sremsku stranu, možete posetiti nekoliko novosadskih vinara: Podrum Šukac u Sremskoj Kamenici, Porodičnu vinariju Antonijević i Podrum Miljević u Ledincima, Vinariju Salaxia, Organsku vinariju Imperator i Vinariju Dumo u Rakovcu i probati njihova vina, te čuti priče o tradiciji vinarstva koja se generacijama čuvaju kao zaveštanja. Deo tradicije je i savremeni sortiment grožđa koji za proizvodnju belih fruškogorskih vina čine: talijanski rizling, šardone, župljanka, sovinjon, traminac zatim neoplanta, sila, rajnski rizling i dr, a za crvena vina: merlo, probus, frankovka, portugizer, kaberne sovinjon, kaberne fran, pino crveni i dr.

Više detalja na sledećem linku: https://novisad.travel/vinski-put-1/

Tekst: Gordana Stojaković