Zorka Hovorka (1859-1939) je rođena u Novom Sadu u uglednoj porodici Kalić. Govorila je francuski i nemački jezik, a Učiteljsku školu je završila na mađarskom jeziku u Subotici. Udajom za dr Slavka Hovorku postala je građanka Praga gde je ostvarila značajne rezultate na različitim poljima društvenog života.
Bila je prva žena „nadzornica socijalno – humanitarnih ustanova“ u Pragu, rukovodila je Odborom koji se starao o siromašnim učenicama Državne učiteljske škole u istom gradu, bila je jedna od liderki Centralne uprave Saveza ženskih udruženja u Češkoj (1908-1912). Imala je i iskustva u uredničkim poslovima. Najpre je bila članica Uređivačkog odbora časopisa Ženski svet (Ženský Svét) (1901-1907), a zatim i urednica Srpskog cveća – mesečnika za zabavu i pouku vlasnika F. Vidre u periodu 1905-1906. preuzevši tu funkciju od Kamenka Subotića.
U vreme dok je ona bila urednica Srpskog cveća posebnu pažnju je posvetila književnoj produkciji žena, naročito iz Vojvodine. Mesečnik je donosio i tekstove Danice Čaklović, Danice Bandić, glumice Milke Marković, te slovenačke književnice Zofke Kveder. Zorka Hovorka je značajna i kao prevodilac.
U Brankovom Kolu (u brojevima od avgusta i septembra 1910) u njenom prevodu objavljivane su u nastavcima priče Ruže Svobode, češke književnice, iz zbirke O crnim lovcima. Bračni par Hovorka intenzivno je radio na promociji srpske kulture u Češkoj. Oni su, između ostalog po Češkoj priređivali „diletantske pozorišne predstave iz srpske literature”.