Зорка Ховорка (1859-1939) је рођена у Новом Саду у угледној породици Калић. Говорила је француски и немачки језик, а Учитељску школу је завршила на мађарском језику у Суботици. Удајом за др Славка Ховорку постала је грађанка Прага где је остварила значајне резултате на различитим пољима друштвеног живота.
Била је прва жена „надзорница социјално – хуманитарних установа“ у Прагу, руководила је Одбором који се старао о сиромашним ученицама Државне учитељске школе у истом граду, била је једна од лидерки Централне управе Савеза женских удружења у Чешкој (1908-1912). Имала је и искуства у уредничким пословима. Најпре је била чланица Уређивачког одбора часописа Женски свет (Ženský Svét) (1901-1907), а затим и уредница Српског цвећа – месечника за забаву и поуку власника Ф. Видре у периоду 1905-1906, преузевши ту функцију од Каменка Суботића.
У време док је она била уредница Српског цвећа посебну пажњу је посветила књижевној продукцији жена, нарочито из Војводине. Месечник је доносио и текстове Данице Чакловић, Данице Бандић, глумице Милке Марковић, те словеначке књижевнице Зофке Кведер. Зорка Ховорка је значајна и као преводилац.
У Бранковом колу (у бројевима од августа и септембра 1910) у њеном преводу објављиване су у наставцима приче Руже Свободе, чешке књижевнице, из збирке О црним ловцима. Брачни пар Ховорка интензивно је радио на промоцији српске културе у Чешкој. Они су, између осталог по Чешкој приређивали „дилетантске позоришне представе из српске литературе”.