Milica (1854-1881) i Anka (1855-1923) Ninković su prve socijalistkinje aktivne u političkom životu Kneževine Srbije. Njihov politički aktivizam obično ih smešta u kolo sledbenika Svetozara Markovića. Sestre Ninković su rođene u Novom Sadu, gde su se obrazovale. Školovanje su zatim nastavile na Univezitetu u Cirihu, na pedagoškim studijama. Posle uspešno okončanih studija sestre Ninković su otišle u Kragujevac, u Kneževinu Srbiju. Viša ženska škola i list Oslobođenje – list za nauku i književnost bili su prvi projekti kragujevačkih socijalista u čijoj realizaciji su one učestvovale.
U Kneževini Srbiji sestre Ninković bile su obeležene kao „komunistkinje” i nepoželjne strane državljanke, te da bi izbegle deportaciju zaključile su brak 1875. sa saborcima: Milica Ninković sa Perom Todorovićem, a Anka Ninković sa Sretom Anđelkovićem. Sa supružnicima-saborcima one su nastavile politički rad okupivši se oko lista Staro oslobođenje. Čitava redakcija je živela i radila kao dobro organizovana komuna, a sestre Ninković su bile prevodioci, vodile su korespondenciju sa inostranstvom, knjigovodstvo, korekturu i bile odgovorne za podlistak. One su bile deo socijalističkog fronta, koji je 1876. pobedio na izborima u Kragujevcu, i koji je tim povodom organizovao manifestaciju Crveni barjak. Represija režima kneza Milana Obrenovića nije odmah usledila, jer je izbio Prvi srpsko-turski rat (1876-1877), u kome je Milica, udata Todorović bila dobrovoljna bolničarka. Da bi izbegli robiju mnogi socijalisti su morali da odu u inostranstvo. Milica je jedno vreme bila u Beogradu, a onda je došla u Novi Sad gde su socijalisti 1878. pokrenuli socijalističko glasilo Stražu. I u toj socijalističkoj komuni ona je neumorno radila. Milica je zatim dobila stipendiju za studije medicine koje je započela u Petrogradu, kasnije nastavila u Cirihu i Parizu. Tuberkuloza ju je, na žalost, sprečila da završi započete studije. Teško bolesna se vratila u Kragujevac, kod sestre Anke, gde je umrla u 27. godini.
Anka Ninković udata Anđelković je posle mnogih životnih gubitaka otišla u Švajcarsku gde se priključila teozofskom pokretu Rudolfa Štajnera. Po povratku u Srbiju radila je kao upravnica i vaspitačica Doma učenica u Beogradu. Umrla je u Beogradu gde je i sahranjena. Sestre Ninković su u Novom Sadu stanovale u kući koja se nalazila se u Ulici Zlatne grede 4, ali je ista porušena za potrebe izgradnje gimnazije Jovan Jovanović Zmaj. Jedna ulica u Novom Sadu nosi njihovo ime. Na njenom početku je postavljena info-tabla koja obaveštava o značaju njihovog dela.