Petrovaradinska tvrđava: Gibraltar na Dunavu, novosadska i dunavska lepotica, simbol Novog Sada. Ponos je i ljubav Novosađana, kao i svih onih koji su je ikada videli i osvojili, savladavši njene brojne stepenike. Saz(i)dana je od istorije, kulture, umetnosti i lepote. Druga je po veličini u Evropi i izuzetno je očuvana. Impozantni kompleks koji se uzdiže iznad desne obale Dunava gradilo je na hiljade ljudi skoro čitav jedan vek i već više od dvesta godina ponosno bdi nad Novim Sadom. Kao kulturno-istorijski spomenik, Tvrđava je jedno od omiljenih mesta Novosađana i brojnih turista koji svakodnevno posećuju naš grad. Kasarne, arsenali i bastioni koji su nekada bili dom brojnih austrijskih činovnika i vojnika, danas su dom izuzetnih kulturnih i umetničkih ustanova, i ugostiteljskih objekata.
Kada krenem u šetnju Tvrđavom, obično se čuvenim stepenicama od crkve sv. Jurja u Štrosmajerovoj ulici popnem do Gornje tvrđave odnosno gornjeg Ludvigovog bastiona. I na izlazu iz tunela nailazim na jednu od „tajni“ Tvrđave po kojoj je čuvena i jedinstvena u Evropi. Ušuškana ispod zelene puzavice smeštena je „Galerija ITD“. Njen tvorac, novosadski umetnik Branislav Radošević jedan je od bastiona umetnosti i kulture Tvrđave. Iz njegovog ateljea i prodajne galerije možete poneti „Srbiju na parče“ ili obući neki od simbola Novog Sada.
Odatle u nekoliko koraka dođem do zida i pratim njegovu liniju „uzvodno“. Tada mi je sa leve strane velelepna „Duga kasarna“. Jednostavno zdanje, upečatljive žute fasade. Ta žuta fasada perforirana je otvorima u kojima se kriju brojni mikro svetovi. Te svetove možemo videti ako pokucamo na teška drvena vrata i uz odobrenje domaćina uđemo u skrivene prostore Petrovaradinske tvrđave. Ti svetovi satkani su od slika u raznim tehnikama, fotografija, printova, starih predmeta. To su umetnički ateljei. U njima možemo sresti Borivoja Popržana, Duška Stojanovića, Srđana Soldatovića, Andreju Baća Vasiljevića, Vladislava Šešliju, Martina Candira, Bojana Kiridžića, Ivanu Kosanović, Gordanu Nonin, Dragana Kurucića i mnoge druge. Svi oni deo su Udruženja umetnika Petrovaradinske tvrđave „Likovni krug“. Još davne 1952. godine, brojni mladi umetnici na čelu sa Jovanom Soldatovićem odlučili su da neiskorišćene prostore Petrovaradinske tvrđave pretvore u mesto za umetnički rad. Tako se rodila umetnička kolonija koja u kontinuitetu od preko šezdeset godina stvara na jednom mestu. Ateljei se mogu pronaći i u drugim zgradama na Tvrđavi. Oko osamdeset ateljea dalo je radni i životni prostor za skoro četiri stotine umetnika u proteklih šezdeset godina. Po tome je jedinstvena u Evropi. Po tome je i naša Tvrđava jedinstvena.
A izvan „Likovnog kruga“, na kraju „Duge kasarne“ i šetnje, nalazi se još jedan umetnički dragulj. U intimnom prostoru, od izuzetnog značaja i visokog umetničkog dometa smeštena je galerija tapiserija „Atelje 61“. Zahvaljujući viziji i svesti umetnika Boška Petrovića i Etelke Tobolke, davne 1961. godine, osnovan je „Atelje 61“. Isprva je bio smešten baš u prostorijama ateljea ovog istaknutog umetnika, utemeljivača tapiserije kod nas. Danas, kao jedinstveni centar tapiserijske umetnosti u Srbiji, ali i regionu Zapadnog Balkana, te jedan od nekolicine u svetu u kojem se sistematski izvodi, neguje, čuva i populariše tapiserija, „Atelje 61“ je nakon više od pola veka postojanja postao jedna od relevantnih institucija za istoriju ideja, tendencija i rezultata naše umetnosti tapiserije od druge polovine XX veka do danas.
Autor Ksenija Vasin
