IZ LIČNOG UGLA: Gordana Stojaković, Turistička organizacija Grada Novog Sada
Кoristeći poznate (naučne) alate na planu turističke valorizacije novosadskog područja, uvek smo delom bili i glas sugrađanki i sugrađana koji vole i čuvaju sopstveni grad.
U turizmu ste više od 30 godina, iza Vas su brojni projekti i ogromno iskustvo. Кoliko su terenski rad, komunikacija i saradnja sa turističkom privredom značajan segment razvoja turističkog proizvoda?
– Već kod prvih projekata TONS-a ustanovljeni su segmenti uspešnog rada: terensko istraživanje, saradnja sa turističkom privredom i odgovarajućim institucijama na gradskom pokrajinskom i republičkom nivou, istraživanje tržišta, prezentacija potencijala i proizvoda i, što je izuzetno važno, deo najuspešnijih naših projekata – svojevrsna saradnja sa građanstvom Novog Sada. Terenska istraživanja su nezaobilazna osnova na kojoj Turistička organizacija Grada Novog Sada temelji prezentaciju potencijala i proizvoda novosadskog turističkog područja. Radi se o početnoj poziciji za mnoge planove koji donose mnogostruke koristi. Sa jedne strane, zaposleni u TONS-u stiču neposredna iskustva o turističkim proizvodima, atrakcijama i dešavanjima koja preporučuju, a sa druge, u komunikaciji sa pojedincima, privrednim akterima, kompanijama i institucijama, koje opredeljuju poslovanje turističke privrede novosadskog područja, utičemo na stvaranje novih proizvoda, novih tržišta i očuvanje prirodne i stvorene baštine. Sve turističke potencijale smo se potrudili da evidentiramo, obiđemo terenski, razgovaramo sa ljudima i da rezultat tog rada bude publikacija ili mapa. Prve naše aktivnosti su bile u vezi sa nautičkim potencijalima novosadskog podunavskog područja, a zatim i u vezi sa Fruškogorjem koje će nadalje biti trajna inspiracija za projekte. Sve ove aktivnosti su rezultirale novinama u turističkoj ponudi na način, da se uvedu u svakodnevni život kroz prezentaciju novosadskom građanstvu putem organizovanih besplatnih tura, izložbi, konkursa za priču i fotografiju, informacija podeljenih putem društvenih mreža i specijalizovanih časopisa i dr. Кoristeći poznate (naučne) alate na planu turističke valorizacije novosadskog područja, uvek smo delom bili i glas sugrađanki i sugrađana koji vole i čuvaju sopstveni grad.
Tokom rada u TONS-u bili ste u kontaktu sa mnogobrojnim turistima iz svih delova sveta. Šta ste sve od njih saznali i koliko su Vam u radu na daljem razvoju turističkog proizvoda koristile informacije koje ste od njih dobili?
– Razgovori sa strancima su inspirativni, a informacije i mišljenja zavise od toga ko su ti turisti. Skandinavcima i Holanđanima je u fokusu priroda i u tom smislu područje Fruške gore je ispunilo njihova očekivanja. Neke druge interesuju gastronomija i salašarski ugođaji, kao što je to bio, na primer, slučaj sa turistkinjom iz Firence, a koja u svom gradu upija umetnost svetskog značaja. Turistički informativni centar, a kasnije Turistička organizacija Grada Novog Sada je uvek bila specifična platforma komunikacije sa ljudima, koji su dolazili u naš grad. Bilo je interesantno videti i saznati kako oni nas vide, a sa druge strane, mi smo imali jedan novi odnos prema onome šta su naše prednosti, što je kasnije odredilo naš rad i pomoglo nam u definisanju novih turističkih proizvoda koje smo uspešno uvodili u novi život grada. Ipak, domaći turizam mora biti osnova svakog turizma. Svakako, Novi Sad je uvek bio među omiljenim destinacijama đačkih i omladinskih ekskurzija, jer mnogo dece i mladih, koji žive južno od Save i Dunava, ovde mogu možda po prvi put da vide sinagogu, katoličke i protestantske crkve. Novi Sad je grad, gde se već kroz urbanu konfiguraciju uči o verskoj i etničkoj toleranciji. Tu su: Matica srpska, Galerija Matice srpske, muzeji, Petrovaradinska tvrđava sa svojim pričama, kao nezaobilazne stanice mnogim turističkim grupama. Nije nevažno ni da li se radi o seniorskim, omladinskim ili porodičnim grupama, jer svaka grupa ima specifične potrebe i očekivanja, te smo se potrudili da za sve njih u odnosu na godišnja doba dizajniramo predloge sa svaku potrebu i priliku. Sve rečeno je potvrda velike sadržajnosti novosadskog turističkog područja.
Proveli ste mnogo vremena na terenu sa kolegama iz TONS-a i saradnicima. Кoji su projekti i turistički proizvodi proistekli upravo iz terenskog rada? Кako on izgleda i šta sve obuhvata?
Prešli smo uzduž i popreko više od 1000 kilometara na Fruškoj gori. Na tom istraživačkom putu je nastalo nekoliko hiljada fotografija, koje su svedočile o lepoti predela i uspešnim turističkim pričama, od kojih je oko 100, nama najboljih, bilo predstavljeno u Muzeju Vojvodine kroz veoma posećenu izložbu „Sve boje Fruške gore“. Potom smo Frušku goru istraživali po određenim segmentima. Meni je posebno bila interesantna vožnja skelama preko Dunava. Pošli smo od Futoga, odakle smo skelom prešli do Beočina i nastavili plovidbu tom sremskom stranom Dunava koja je inače bogata vinarijama. Putovanje skelom preko Dunava je jedinstveno iskustvo, naročito za bicikliste, izletnike, sve ljubitelje onih malih, a velikih lepota koje se usput nađu, a nisu uvek upisane. U okviru tog terenskog rada obišli smo više od 60 vinarija, koje se ne razlikuju toliko po kvalitetu vina, koliko po tome ko su domaćini. Slušali smo inspirativne priče o porodičnim i(li) velikim vinarijama, koje imaju velike vinograde i uspešne enologe, a svi oni proizvode vina nagrađivana na prestižnim svetskim smotrama. Tada smo shvatili da ima mnogo mladih žena koje su vlasnice vinarija ili su glavni enolozi u porodičnoj vinariji. Dakle, žene su preuzele inicijativu, što je vrlo interesantno, jer kod žena se u tom slučaju prepliću velika kreativnost i ozbiljnost. Fasciniralo nas je što smo zatekli mlade ljude koji su se vratili iz „belog sveta“ i nastavili porodičnu tradiciju. Porodične priče su materijalizovane i tako što su pojedine vinske etikete dobijale naziv po baki iz porodice, a upravo su one zajedno sa dekama zaslužne za prenošenje ljubavi prema vinima na mlađe generacije. Zbog svih tih toplih ljudskih i vinskih priča i magije koja je stvorena, projekat smo nazvali „Magija mirisa, ukusa i podneblja“.
Novi Sad je među prvim evropskim gradovima imao turističke proizvode „Jevrejski Novi Sad“ i „Novi Sad iz ženskog ugla“. Кakve su bile reakcije turista i interesovanje za te teme?
– Кarta iz ženskog ugla postoji od 1999. godine, „Ženska imena Novog Sada“ kao vodič alternativnih tura i jevrejski Novi Sad od 2014. godine, odnosno 2015. godine. Tura „Jevrejski Novi Sad“ promoviše jevrejsku baštinu u najširem smislu, to nisu samo priče o Sinagogi, već i o tome gde je bio Jevrejski kulturni centar, Dom za stare, ko su bili znameniti Jevreji Novog Sada i sl. Od kada je Beograd povezan direktnim letovima sa Tel Avivom, učestalije su ture sa turistima iz Izraela. Što se tiče ture iz ženskog ugla, ona je specifična, zato što je nasleđe žena u Novom Sadu uglavnom bilo nepoznato. Reći ću samo da je najveća dobrotvorka među Srbima bila Marija Trandafil, a da je prvi zahtev za osnivanje ženske humanitarne organizacije posredstvom jevrejske opštine, ali mimo svoje organizacije, podnela Judita Horovic. Na osnovu njihovih zalaganja znamo da su Novosađanke, u borbi za ženska prava i poboljšanje uslova života žena, išle uporedo sa evropskim borkinjama za ženska prava i da smo tada bez ograda bili deo Evrope. Ljudi se uglavnom pozitivno iznenade i pitaju kako to ne znaju. Ne znaju, jer je istorija pisana uglavnom kao događajna ili politička, a žene su u javnu sferu ušle tek od sredine 19. veka, kada im je dozvoljeno da se upisuju na više škole i fakultete, kad su mogle da se kvalifikuju za mnogo zanimanja. Ali, tu uvek postoji jedno veliko „ali“, na kome se temelji čitava ova priča, a to je da su u Hazburškoj monarhiji žene mogle da nasleđuju i da su imale poslovnu sposobnost. Budući da su nasleđivale i da su vrlo često i vodile svoje porodične poslove, one su bile i darodavke, dobrotvorke, formirale su i institucije, mnoge su ostavljale novac i imovinu za školovanje ženske dece i tako postavile temelje za mnoge ženske organizacije i mnoge dobre stvari koje su žene uspele da urade prvo ovde i mnogo više ovde, nego južno od Save i Dunava.
U periodu kada je rađena turistička mapa Fruške gore, došlo se do zaključka da nasleđe Narodnooslobodilačke borbe nije obrađeno sa turističkog aspekta. Zbog toga je kasnije pokrenut i realizovan projekat „Ustanička Fruška gora“. Кoliko je po Vašem mišljenju ovaj projekat značajan za turizam?
Na predlog našeg direktora nastao je projekat „Ustanička Fruška gora“. Obišli smo deo oko fruškogorske transferzale, odnosno Partizanskog puta, kao i obližnja sela. Dokumentovali smo nasleđe i njegovo stanje i upozorili na to da je potrebno mnogo ulaganja za njegovu obnovu. Delovi tog nasleđa su uglavnom ili u sklopu izletišta, ili su sama ta mesta centralni deo izletišta. Na mestima na kojima su ljudi stradali i gde je održavana zelena površina, recimo, ne bi trebalo paliti vatru tj. roštiljati. Na nekim delovima spomeničkog nasleđa se ne vide imena, vidi se da je od poslednje obnove prošlo više decenija. Čitavom spomeničkom nasleđu, koje je projektovano kao jedna dobro osmišljena celina, potrebna je sveobuhvatna obnova, kao i nama samima očigledno. To je naše nasleđe kojim treba da se ponosimo. Mogu reći da je ovaj projekat značajan, ne samo zbog ukazivanja na potrebu zaštite nasleđa, već i u kontekstu buđenja svesti o važnosti upoznavanja i čuvanja celokupne baštine. Fruška gora je toliko sadržajna, da će tu sigurno biti još mnogo projekata u vezi sa prirodnom i stvorenom baštinom.
Terenskim radom do uspešnih projekata
Upoznajući turistički potencijal koji Novi Sad sa okolinom pruža kroz prvih 15 godina rada, terenskim istraživanjem smo otkrivali trenutna stanja i saznavali malo poznate priče o svakom turističkom proizvodu, koje smo potom s radošću dalje prenosili. Po završetku jednog projekta, uvek se javljala ideja za drugi, gde smo kontinuirano radili na razvoju i promociji. Na ovaj način smo predstavili sve ono što turisti i lokalno stanovištvo mogu da posete i čime mogu da zadovolje sva čula.
Razgovarala: Maja Guzijan
