ИЗ ЛИЧНОГ УГЛА: Гордана Стојаковић, Туристичка организација Града Новог Сада
Користећи познате (научне) алате на плану туристичке валоризације новосадског подручја, увек смо делом били и глас суграђанки и суграђана који воле и чувају сопствени град.
У туризму сте више од 30 година, иза Вас су бројни пројекти и огромно искуство. Колико су теренски рад, комуникација и сарадња са туристичком привредом значајан сегмент развоја туристичког производа?
– Већ код првих пројеката ТОНС-а установљени су сегменти успешног рада: теренско истраживање, сарадња са туристичком привредом и одговарајућим институцијама на градском покрајинском и републичком нивоу, истраживање тржишта, презентација потенцијала и производа и, што је изузетно важно, део најуспешнијих наших пројеката – својеврсна сарадња са грађанством Новог Сада. Теренска истраживања су незаобилазна основа на којој Туристичка организација Града Новог Сада темељи презентацију потенцијала и производа новосадског туристичког подручја. Ради се о почетној позицији за многе планове који доносе многоструке користи. Са једне стране, запослени у ТОНС-у стичу непосредна искуства о туристичким производима, атракцијама и дешавањима која препоручују, а са друге, у комуникацији са појединцима, привредним актерима, компанијама и институцијама, које опредељују пословање туристичке привреде новосадског подручја, утичемо на стварање нових производа, нових тржишта и очување природне и створене баштине. Све туристичке потенцијале смо се потрудили да евидентирамо, обиђемо теренски, разговарамо са људима и да резултат тог рада буде публикација или мапа. Прве наше активности су биле у вези са наутичким потенцијалима новосадског подунавског подручја, а затим и у вези са Фрушкогорјем које ће надаље бити трајна инспирација за пројекте. Све ове активности су резултирале новинама у туристичкој понуди на начин, да се уведу у свакодневни живот кроз презентацију новосадском грађанству путем организованих бесплатних тура, изложби, конкурса за причу и фотографију, информација подељених путем друштвених мрежа и специјализованих часописа и др. Користећи познате (научне) алате на плану туристичке валоризације новосадског подручја, увек смо делом били и глас суграђанки и суграђана који воле и чувају сопствени град.
Током рада у ТОНС-у били сте у контакту са многобројним туристима из свих делова света. Шта сте све од њих сазнали и колико су Вам у раду на даљем развоју туристичког производа користиле информације које сте од њих добили?
– Разговори са странцима су инспиративни, а информације и мишљења зависе од тога ко су ти туристи. Скандинавцима и Холанђанима је у фокусу природа и у том смислу подручје Фрушке горе је испунило њихова очекивања. Неке друге интересују гастрономија и салашарски угођаји, као што је то био, на пример, случај са туристкињом из Фиренце, а која у свом граду упија уметност светског значаја. Туристички информативни центар, а касније Туристичка организација Града Новог Сада је увек била специфична платформа комуникације са људима, који су долазили у наш град. Било је интересантно видети и сазнати како они нас виде, а са друге стране, ми смо имали један нови однос према ономе шта су наше предности, што је касније одредило наш рад и помогло нам у дефинисању нових туристичких производа које смо успешно уводили у нови живот града. Ипак, домаћи туризам мора бити основа сваког туризма. Свакако, Нови Сад је увек био међу омиљеним дестинацијама ђачких и омладинских екскурзија, јер много деце и младих, који живе јужно од Саве и Дунава, овде могу можда по први пут да виде синагогу, католичке и протестантске цркве. Нови Сад је град, где се већ кроз урбану конфигурацију учи о верској и етничкој толеранцији. Ту су: Матица српска, Галерија Матице српске, музеји, Петроварадинска тврђава са својим причама, као незаобилазне станице многим туристичким групама. Није неважно ни да ли се ради о сениорским, омладинским или породичним групама, јер свака група има специфичне потребе и очекивања, те смо се потрудили да за све њих у односу на годишња доба дизајнирамо предлоге са сваку потребу и прилику. Све речено је потврда велике садржајности новосадског туристичког подручја.
Провели сте много времена на терену са колегама из ТОНС-а и сарадницима. Који су пројекти и туристички производи проистекли управо из теренског рада? Како он изгледа и шта све обухвата?
Прешли смо уздуж и попреко више од 1000 километара на Фрушкој гори. На том истраживачком путу је настало неколико хиљада фотографија, које су сведочиле о лепоти предела и успешним туристичким причама, од којих је око 100, нама најбољих, било представљено у Музеју Војводине кроз веома посећену изложбу „Све боје Фрушке горе“. Потом смо Фрушку гору истраживали по одређеним сегментима. Мени је посебно била интересантна вожња скелама преко Дунава. Пошли смо од Футога, одакле смо скелом прешли до Беочина и наставили пловидбу том сремском страном Дунава која је иначе богата винаријама. Путовање скелом преко Дунава је јединствено искуство, нарочито за бициклисте, излетнике, све љубитеље оних малих, а великих лепота које се успут нађу, а нису увек уписане. У оквиру тог теренског рада обишли смо више од 60 винарија, које се не разликују толико по квалитету вина, колико по томе ко су домаћини. Слушали смо инспиративне приче о породичним и(ли) великим винаријама, које имају велике винограде и успешне енологе, а сви они производе вина награђивана на престижним светским смотрама. Тада смо схватили да има много младих жена које су власнице винарија или су главни енолози у породичној винарији. Дакле, жене су преузеле иницијативу, што је врло интересантно, јер код жена се у том случају преплићу велика креативност и озбиљност. Фасцинирало нас је што смо затекли младе људе који су се вратили из „белог света“ и наставили породичну традицију. Породичне приче су материјализоване и тако што су поједине винске етикете добијале назив по баки из породице, а управо су оне заједно са декама заслужне за преношење љубави према винима на млађе генерације. Због свих тих топлих људских и винских прича и магије која је створена, пројекат смо назвали „Магија мириса, укуса и поднебља“.
Нови Сад је међу првим европским градовима имао туристичке производе „Јеврејски Нови Сад“ и „Нови Сад из женског угла“. Какве су биле реакције туриста и интересовање за те теме?
– Карта из женског угла постоји од 1999. године, „Женска имена Новог Сада“ као водич алтернативних тура и јеврејски Нови Сад од 2014. године, односно 2015. године. Тура „Јеврејски Нови Сад“ промовише јеврејску баштину у најширем смислу, то нису само приче о Синагоги, већ и о томе где је био Јеврејски културни центар, Дом за старе, ко су били знаменити Јевреји Новог Сада и сл. Од када је Београд повезан директним летовима са Тел Авивом, учесталије су туре са туристима из Израела. Што се тиче туре из женског угла, она је специфична, зато што је наслеђе жена у Новом Саду углавном било непознато. Рећи ћу само да је највећа добротворка међу Србима била Марија Трандафил, а да је први захтев за оснивање женске хуманитарне организације посредством јеврејске општине, али мимо своје организације, поднела Јудита Хоровиц. На основу њихових залагања знамо да су Новосађанке, у борби за женска права и побољшање услова живота жена, ишле упоредо са европским боркињама за женска права и да смо тада без ограда били део Европе. Људи се углавном позитивно изненаде и питају како то не знају. Не знају, јер је историја писана углавном као догађајна или политичка, а жене су у јавну сферу ушле тек од средине 19. века, када им је дозвољено да се уписују на више школе и факултете, кад су могле да се квалификују за много занимања. Али, ту увек постоји једно велико „али“, на коме се темељи читава ова прича, а то је да су у Хазбуршкој монархији жене могле да наслеђују и да су имале пословну способност. Будући да су наслеђивале и да су врло често и водиле своје породичне послове, оне су биле и дародавке, добротворке, формирале су и институције, многе су остављале новац и имовину за школовање женске деце и тако поставиле темеље за многе женске организације и многе добре ствари које су жене успеле да ураде прво овде и много више овде, него јужно од Саве и Дунава.
У периоду када је рађена туристичка мапа Фрушке горе, дошло се до закључка да наслеђе Народноослободилачке борбе није обрађено са туристичког аспекта. Због тога је касније покренут и реализован пројекат „Устаничка Фрушка гора“. Колико је по Вашем мишљењу овај пројекат значајан за туризам?
На предлог нашег директора настао је пројекат „Устаничка Фрушка гора“. Обишли смо део око фрушкогорске трансферзале, односно Партизанског пута, као и оближња села. Документовали смо наслеђе и његово стање и упозорили на то да је потребно много улагања за његову обнову. Делови тог наслеђа су углавном или у склопу излетишта, или су сама та места централни део излетишта. На местима на којима су људи страдали и где је одржавана зелена површина, рецимо, не би требало палити ватру тј. роштиљати. На неким деловима споменичког наслеђа се не виде имена, види се да је од последње обнове прошло више деценија. Читавом споменичком наслеђу, које је пројектовано као једна добро осмишљена целина, потребна је свеобухватна обнова, као и нама самима очигледно. То је наше наслеђе којим треба да се поносимо. Могу рећи да је овај пројекат значајан, не само због указивања на потребу заштите наслеђа, већ и у контексту буђења свести о важности упознавања и чувања целокупне баштине. Фрушка гора је толико садржајна, да ће ту сигурно бити још много пројеката у вези са природном и створеном баштином.
Теренским радом до успешних пројеката
Упознајући туристички потенцијал који Нови Сад са околином пружа кроз првих 15 година рада, теренским истраживањем смо откривали тренутна стања и сазнавали мало познате приче о сваком туристичком производу, које смо потом с радошћу даље преносили. По завршетку једног пројекта, увек се јављала идеја за други, где смо континуирано радили на развоју и промоцији. На овај начин смо представили све оно што туристи и локално становиштво могу да посете и чиме могу да задовоље сва чула.
Разговарала: Маја Гузијан
