52 vikenda – Predlog za septembar

Kulturne manifestacije

Novi Sad, Evropska prestonica kulture 2022, je grad kulturnih manifestacija koje su svedočanstvo dometa umetničkih ostvarenja značajnih kako na nacionalnom, tako i na internacionalnom planu.

Jedan od najtoplijih i najprihvaćenijih događaja u Novom Sadu je Festival uličnih svirača koji krajem leta na prostoru baroknog Podrgrađa Petrovaradinske tvrđave udruži mnoge vrhunske profesionalce i početnike – muzičare, plesače, performere, akrobate i pozorišne trupe. Publika koja sa pažnjom prati i ljubavlju greje ovaj festival deo je magije koja se tada stvara.

Na tragu programa indukovanih u okviru Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” su manifestacije pod zajedničkim imenom Kaleidoskop kulture. Projekat ima za cilj da stvori sinergiju različitih vrsta umetnosti i različitih aktera – od umetnika preko institucija kulture, nevladinih organizacija do posetilaca, te da krajnjim rezultatom nadiđe ustaljeno viđenje kulture na više planova, uključujući i njen prostorni raspored.

Novi Sad se u septembru tradicionalno obnavlja vrevom i grajom đaka čija je živost najlepši zvuk jeseni u gradu. I po obodima grada je živo, skladišti se bogata letina i slavi se završetak berbe grožđa u Sremskim Karlovcima, a u Novom Sadu se dešava Festival „Ukusi Vojvodine” gde se promiviše gastronomska baština Vojvodine koju, na radost svih čula, predstavljaju vojvođanski mali proizvođači hrane i pića, te ugostiteljske firme koje promovišu autohtonu vojvođansku kuhinju.

Tekst: Gordana Stojaković

Secesija u Novom Sadu – Lipot Baumhorn

Lipot Baumhorn (Baumhorn Lipót) (1860-1932) je bio peštanski arhitekta čiji graditeljski poduhvati, među kojima dominiraju sinagoge, danas spadaju među najreprezentativniju arhitektonsku, secesijsku baštinu mnogih srednjeevropskih gradova. Baumhorn je počev od 1880. u Austrougarskoj izgradio 25 sinagoga, od kojih i dve u Vojvodini – u Zrenjaninu i u Novom Sadu.

Danas se u središnjoj zoni Novog Sada nalaze sledeći sececijski reprezenti graditeljskog umeća Lipota Baumhorna: Kompleks sinagoge koji čine zgrade samog hrama, Jevrejske škole i Jevrejske opštine (1906-1909), zgrada Štedionice – danas OTP banka (1904), Menratova palata (1908) i Palata advokata Tomina (1909). Novosadsko arhitektonsko delo Lipota Baumhorna stoji i danas dok je, na žalost, sinagoga u Zrenjaninu srušena 1941.

Tekst: Gordana Stojaković

Ledinci – novosadski deo Fruške gore

Stari i Novi Ledinci su komune burne istorije. Stari Ledinci su spaljeni 1942, a zatim po završetku Drugog svetskog rata decenijama obnavljani, delom i na novom mestu, danas poznatom kao Novi Ledinci. Materijalizovani tragovi lokalne istorije su dve česme u Starim Ledincima, sa uklesanim godinama 1842. i 1885. kao i ostaci srednjovekovne crkve na lokalitetu Klisa, za koji neki istraživači veruju da je nestali manastir Sv. Save koji se pominje u 16. veku.

Naselje je izgrađeno na obroncima Fruške gore, te se ovde često mogu videti izletnici koji uživaju u pogledu sa nekoliko vidikovaca u okolini, ili u šumskom okruženju, duž staza za šetnju prema Perinoj pećini, ili ka izletištima Popovica i Orlovo bojište.

Mnogi Novosađani rado dolaze u Porodičnu vinariju Antonijević u Novim Ledincima i Podrum Miljević u Starim Ledincima po odlična vina i mnogo više od toga. Ledinačke sadržaje boravka upotpunjuje i ponuda za rekreativce i ljubitelje jahanja koju nudi Konjički klub „Šumska štala” čije su aktivnosti prilagođene, kako početnicima tako i iskusnim jahačima.

Ljubitelji gastronomskih užitaka neće propustiti da posete Porodično gazdinstvo Stojadinović-Pintar (Naša farma kozica) i kupe proizvode od kozjeg mleka. Ne treba propustiti ni gastronomski užitak koji podrazumeva i fruškogorska vina u restoranu „Vidikovac” sa kojeg se pruža panoramski pogled na Novi Sad.

Tekst: Gordana Stojaković

Septembar u Sremskoj Kamenici

Mnogi su Sremsku Kamenicu uglavnom posmatrali iz neke od čardi na Ribarcu i Kamenjaru, ili usput, žurno hitajući na Fruškogorski maraton. Istina je da je Sremska Kamenica posebno mesto, ono koje su grofovi Marcibanji-Karačonji izgradivši dvorac odabrali za boravak i uživanje. Sremska Kamenica je urbanicitet nastao na mestu povoljnih ruža vetrova, na obroncima lekovite Fruške gore u priobalju Dunava, jednom rečju na mestu koje se samo poželeti može.

Grofovska porodica Marcibanji de Puho je uz dvorac izgradila i park u stilu engleskog pejzažnog vrta, koji je bio obogaćen retkim rastinjem i kamenim skulpturama. Danas je to najstariji i najprostraniji novosadski park. Dvorac Marcibanji-Karačonji je posle Prvog svetskog rata otkupljen novcem Džona Frontigema da bi u njemu Darinka Grujić Radović vodila Srpsko-amerikanski dom za ratnu siročad. Dečje selo u Sremskoj Kamenici je nastavak novosadske tradicije zbrinjavanja dece kojoj je potrebna društvena briga i pažnja.

U centru mesta se nalaze srpska pravoslavna Crkva Rođenja Presvete Bogorodice (1758) i rimokatolička Crkva Našašće Svetog Križa (1811). U blizini je i Spomen-zbirka Jovana Jovanovića Zmaja (Zmajev muzej) koju poseti većina školaraca Srbije. Muzej je jedna od relikvija Novog Sada, jer podseća na to da su generacije dece odrasle uz pesme Novosađanina Čika Jove Zmaja (www.museumns.rs).

Tekst: Gordana Stojaković

Zvezdano nebo u septembru

Sazvežđa Veliki i Mali medved, Kasiopeja i druga, zatim zvezda Severnjača (Polaris) na kraju rude Malih kola, cirkumpolarne zvezde koje nikad ne zalaze, a vidljive su na određenim geografskim širinama, kretanje planeta i meteorita sve je to od davnina bio predmet proučavanja, počev od prvih civilizacija i moreplovaca, pa do savremenih ljubitelja zvezdanog neba.

Posmatranje noćnog neba danas je moguće i za one koji o astronomiji malo znaju, jer se audio-vizuelna nastava redovno organizuje u Novosadskoj astronomskoj opservatoriji, jednoj od dve opservatorije u Srbiji.

Informacije: Astronomsko društvo Novi Sad (www.adnos.org/).

Tekst: Gordana Stojaković