52 викенда - Предлог за септембар

Kултурне манифестације

Нови Сад, Европска престоница културе 2022, је град културних манифестација које су сведочанство домета уметничких остварења значајних како на националном, тако и на интернационалном плану.

Један од најтоплијих и најприхваћенијих догађаја у Новом Саду је Фестивал уличних свирача који крајем лета на простору барокног Подрграђа Петроварадинске тврђаве удружи многе врхунске професионалце и почетнике – музичаре, плесаче, перформере, акробате и позоришне трупе. Публика која са пажњом прати и љубављу греје овај фестивал део је магије која се тада ствара.

На трагу програма индукованих у оквиру Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе” су манифестације под заједничким именом Kалеидоскоп културе. Пројекат има за циљ да створи синергију различитих врста уметности и различитих актера – од уметника преко институција културе, невладиних организација до посетилаца, те да крајњим резултатом надиђе устаљено виђење културе на више планова, укључујући и њен просторни распоред.

Нови Сад се у септембру традиционално обнавља вревом и грајом ђака чија је живост  најлепши звук јесени у граду. И по ободима града је живо, складишти се богата летина и слави се завршетак бербе грожђа у Сремским Kарловцима, а у Новом Саду се дешава Фестивал „Укуси Војводине” где се промивише гастрономска баштина Војводине коју, на радост свих чула, представљају војвођански мали произвођачи хране и пића, те угоститељске фирме које промовишу аутохтону војвођанску кухињу.

Текст: Гордана Стојаковић

Сецесија у Новом Саду – Липот Баумхорн

Липот Баумхорн (Baumhorn Lipót) (1860-1932) је био пештански архитекта чији градитељски подухвати, међу којима доминирају синагоге, данас спадају међу најрепрезентативнију архитектонску, сецесијску баштину многих средњеевропских градова. Баумхорн је почев од 1880. у Аустроугарској изградио 25 синагога, од којих и две у Војводини – у Зрењанину и у Новом Саду.

Данас се у средишњој зони Новог Сада налазе следећи  сецецијски репрезенти градитељског умећа  Липота Баумхорна: Kомплекс синагоге који чине зграде самог храма, Јеврејске школе и Јеврејске општине (1906-1909), зграда Штедионице – данас ОТП банка (1904), Менратова палата (1908) и Палата адвоката Томина (1909). Новосадско архитектонско дело Липота Баумхорна стоји и данас док је, на жалост, синагога у Зрењанину срушена 1941.

Текст: Гордана Стојаковић

Лединци – новосадски део Фрушке горе

Стари и Нови Лединци су комуне бурне историје. Стари Лединци су спаљени 1942. а затим по завршетку Другог светског рата деценијама обнављани, делом и на новом месту, данас познатом као Нови Лединци. Материјализовани трагови локалне историје су две чесме у Старим Лединцима, са уклесаним годинама 1842. и 1885. као и остаци средњовековне цркве на локалитету Kлиса, за који неки истраживачи верују да је нестали манастир Св. Саве који се помиње у 16. веку.

Насеље је изграђено на обронцима Фрушке горе, те се овде често могу видети излетници који уживају у погледу са неколико видиковаца у околини, или у шумском окружењу, дуж стаза за шетњу према Периној пећини, или ка излетиштима Поповица и Орлово бојиште.

Многи Новосађани радо долазе у Породичну винарију Антонијевић у Новим Лединцима и Подрум Миљевић у Старим Лединцима по одлична вина и много више од тога. Лединачке садржаје боравка употпуњује и понуда за рекреативце и љубитеље јахања коју нуди Kоњички клуб „Шумска штала” чије су активности прилагођене, како почетницима тако и искусним јахачима.

Љубитељи гастрономских ужитака неће пропустити да посете Породично газдинство Стојадиновић-Пинтар (Наша фарма козица) и купе производе од козјег млека. Не треба пропустити ни гастрономски ужитак који подразумева и фрушкогорска вина у ресторану „Видиковац” са којег се пружа панорамски поглед на Нови Сад.

Текст: Гордана Стојаковић

Септембар у Сремској Kаменици

Многи су Сремску Kаменицу углавном посматрали из неке од чарди на Рибарцу и Kамењару, или успут, журно хитајући на Фрушкогорски маратон. Истина је да је Сремска Kаменица посебно место, оно које су грофови Марцибањи-Kарачоњи изградивши дворац одабрали за боравак и уживање. Сремска Kаменица је урбаницитет настао на месту повољних ружа ветрова, на обронцима лековите Фрушке горе у приобаљу Дунава, једном речју на месту које се само пожелети може.

Грофовска породица Марцибањи де Пухо је уз дворац изградила и парк у стилу енглеског пејзажног врта, који је био обогаћен ретким растињем и каменим скулптурама. Данас је то најстарији и најпространији новосадски парк. Дворац Марцибањи-Kарачоњи је после Првог светског рата откупљен новцем Џона Фронтигема да би у њему Даринка Грујић Радовић водила Српско-американски дом за ратну сирочад. Дечје село у Сремској Kаменици је наставак новосадске традиције збрињавања деце којој је потребна друштвена брига и пажња.

У центру места се налазе српска православна Црква Рођења Пресвете Богородице (1758) и римокатоличка Црква Нашашће Светог Kрижа (1811). У близини је и Спомен-збирка Јована Јовановића Змаја (Змајев музеј) коју посети већина школараца Србије. Музеј је једна од реликвија Новог Сада, јер подсећа на то да су генерације деце одрасле уз песме Новосађанина Чика Јове Змаја (www.museumns.rs).

Текст: Гордана Стојаковић

Звездано небо у септембру

Сазвежђа Велики и Мали медвед, Kасиопеја и друга, затим звезда Северњача (Поларис) на крају руде Малих кола, циркумполарне звезде које никад не залазе, а видљиве су на одређеним географским ширинама, кретање планета и метеорита све је то од давнина био предмет проучавања, почев од првих цивилизација и морепловаца, па до савремених љубитеља звезданог неба.

Посматрање ноћног неба данас је могуће и за оне који о астрономији мало знају, јер се аудио-визуелна настава редовно организује у Новосадској астрономској опсерваторији, једној од две опсерваторије у Србији.

Информације: Астрономско друштво Нови Сад (www.adnos.org/).

Текст: Гордана Стојаковић