52 vikenda – Predlog za april

Fruška gora – ka Erdeviku

Put ka Erdeviku je onaj kojim se ređe ide, ali i onaj koji pruža veću radost i uživanje. Najpre treba proći duž sremske strane Dunava: Beočin, Čerević, Banoštor, Koruška. Usput možete stati da obiđete neku od znamenitosti, kupite vino, napravite dobre fotografije, ili samo da predahnete. Drugi deo puta vodiće vas u središte Fruške gore, preko Sviloša do raskrsnice na glavnom bilu Fruške gore, odakle treba skrenuti ka Šidu i doći do Rohalj baza. Ovde zastanite i setite se da je Fruška gora bila središte otpora protiv fašizma i da je prepuna dokaza o hrabrom otporu sremske omladine, te da su mnogi životi koji su tada položeni za slobodu utkani u našu sadašnjost.

Put će vas dalje voditi ka manastiru Kuveždin gde takođe možete rezervisati vreme za obilazak. Posle Divoša stići ćete u Erdevik, uređenu sremsku varošicu sa puno zelenila. Erdevički kraj obiluje prirodnim atraktivnostima, tu je i spomeničko nasleđe i naravno vinarije (http://www.tourismsid.rs/).

Na obodu Erdevika potražite Salaš-vinsku kuću Brestovački. Vinarija Brestovački nalazi se u neposrednoj blizini jezera Moharač. Ljubitelji vina mogu uz prethodni dogovor očekivati degustaciju i priču o vinima Brestovačkih uz odgovarajuće zalogaje: domaći kulen, slanina, kobasice, hleb, koziji sir iz Kukujevaca, sir u kestenovom listu, jagnjeći sač, gulaš od divljači, domaće pečenje, razne poslastice u koje spadaju i taške, već pomalo zaboravljeni vojvođanski slatkiš koje se služe uz bermet. Sve ovo prati i priča o vinskoj tradiciji erdevičkog kraja, a posetioci koji se odluče na celodnevni boravak mogu prošetati do izvora Moharač u blizini brane ili izabrati neku drugu aktivnost u erdevičkoj prirodi

(https://novisad.travel/vinarije-single/salas-vinarija-brestovacki/).

Tekst: Gordana Stojaković

Skelama preko Dunava

Čak se, skoro zaboravljeni načini prevoza preko reke, kao što su skele na Dunavu kod Novog Sada, mogu upisati u turističke atrakcije. Preći skelom preko Dunava jeste ugodan i autentičan doživljaj koji pri tom nije skup. 

Ovu rutu možete preći autom, ali i biciklom. Putovanje skelama možete započeti u Futogu. Ovo staro naselje čuva izuzetne lepote unutar Crkve Srca Isusovog i Crkve Svetih Vrača Kozme i Damjana. Futog ima i druge sadržaje, između ostalog poznate čarde gde možete završiti izlet uz dobru riblju čorbu i odgovarajuća vina. Opet, možete odlučiti da krenete dalje. Na obali Dunava je skela koja prevozi putnike do Beočina. Skela Futog-Beočin saobraća na svaki sat, a do Beočina se stiže za desetak minuta lagane i prijatne vožnje. Oni koji krenu dalje ka Čereviću i Banoštoru ne mogu biti razočarani. Pored posete crkvama Sv. Josipa i Sv. Save i Zavičajnom muzeju Čerevića možete upoznati čerevićke vinarije (Belo Brdo, Verkat, Žabić), a posle degustacije možete odlučiti da ostanete u Eko-Etno-klubu Čerević.

Banoštor je naselje vinara, vinskih podruma i dobrih priča, ali i materijalizovanih dokaza o kontinuitetu življenja, o čemu svedoče Crkva Sv. Georgija i ruine Crkve Sv. Rudolfa. U Banoštru postoji skela koja će vas vratiti na bačku stranu Dunava, u Begeč. Skela Banoštor –Begeč saobraća po potrebi. Prvo što ćete ugledati je Čarda kod Braše gde možete započeti (a možda i završti) istraživanje begečkih lepota. Drugi mogu nastaviti do Parka prirode Begečka jama i do Čarde na jami.

Tekst: Gordana Stojaković

Begeč i Begečka jama

Ukoliko želite da istražite okolinu Novog Sada, izlet do Begeča i Begečke jame može biti dobar izbor. Begeč je prigradsko naselje Novog Sada, a Begečani su jedni od najvećih proizvođača šargarepe u Srbiji. Begečka šargarepa je 2017. godine dobila oznaku zaštićenog geografskog porekla, kao potvrdu kvaliteta i predanosti lokalnih poljoprivrednika.

Begeč je poznat i po čardama, a čuvena begečka „Čarda kod Braše”, na velikom Dunavu, tik uz stajalište skele Begeč – Banoštor, pravo je mesto za porodični ručak, na radost ljubitelja riblje čorbe i ostalih ribljih jela.

Samo jedan kilometar od „Čarde kod Braše” nalazi se Begečka jama, izletište, ribolovni teren, kupalište i vikend-naselje Novosađana. Begеčka jama je park prirode i zaštićeno područje, posebno značajno stanište ptica. Tu je još jedna čarda – „Čarda na Jami”.

U Begeču je i Vinarija Vojnović, mala porodična vinarija osnovana 2016. godine. Poseduje degustacionu salu kapaciteta do deset osoba, kao i mali ogledni vinograd u okviru vinarije koji može da ugosti do petnaest osoba. Pored obilaska vinarije i vinograda, možete degustirati vina kuće, ali i učestvovati u vinskoj edukaciji koju organizuje vinarija, o osnovama degustacije i uparivanja hrane i vina.

Tekst: Gordana Stojaković, Miloš Dunjić

Stražilovo i Brankov grob

Za beg iz grada i svakodnevice ne morate ići daleko. Na samo 4 km od Sremskih Karlovaca i 16 km od Novog Sada u okviru NP Fruška gora nalazi se popularno izletište Stražilovo. Na proplanku u podnožju Stražilova, na obali Ešikovačkog (Stražilovačkog) potoka dočekaće vas najpre spomenik – skulptura čuvenog srpskog romantičarskog pesnika Branka Radičevića sa lirom u ruci, rad vajara Jovana Soldatovića. Tu je i restoran Čardak, brvnara sa velikom terasom, gde možete okusiti gastronomske specijalitete. Restoran radi samo subotom i nedeljom.

Do mesta gde večno počiva Branko Radičević, na brdu visokom 295 m, čeka vas kratak i ne toliko zahtevan uspon širokom i uređenom stazom serpentinama, koja vodi kroz šumu. Na putu do vrha brega idealna mesta za kratke pauze su informativne table sa stihovima Brankovih pesama i podacima o biljnim vrstama Fruškogorja.

Spomenik Branku Radičeviću, piramidalnog oblika, visok šest metara, čine tri stepenika i obelisk. Treći stepenik je sastavljen od osam kamenih kocki, donetih sa raznih planina: Avale, Plješivice, Velebita, Kleka, Dinare, Lovćena, Vršačkih planina i Fruške gore, u znak ljubavi srpskog naroda prema ovom pesniku.

U blizini su i Planinarski dom „Stražilovo“ koji gostima nudi smeštaj, iznajmljivanje bicikala, korišćenje veštačke stene, a uz prethodnu najavu mogu organizovati tim bildinge i seminare, usluge pešačkih i biciklističkih vodiča, šumski bioskop i brojne druge sadržaje.

Za ljubitelje smeštaja pod vedrim nebom u blizini je i Eko-kamp „Fruška gora“, koji je, pored kampovanja, pogodan za organizovanje događaja i tim bildinga.

NP Fruška gora na ovom prostoru preoručuje dve kružne trase:

1) Staza zdravlja Stražilovo: Stražilovo – Veliki kusak – Grebenski put – Brankov grob (Staza zdravlja Stražilovo) (8km dužine)

2) PD Stražilovo – Brankov grob – Đinđoš – Bukovačke ledine _ krug 7km/309m

S obzirom da duž trase postoje različite markacije, kao i da delovi trase nisu obeleženi savetujemo da obavezno pratite trekove, koje možete preuzeti na sledećem linku https://www.npfruskagora.co.rs/lat/planinarenje/ (trasa 1 i 2).

U povratku iz Stražilova na putu ka Sremskim Karlovcima nalazi se vinarija Veritas, gde uz prethodnu najavu i dogovor možete uživati u degustaciji vina u vinogradu ili u degustacionoj sali, obilasku vinograda i podruma vina, ali i u specijalno dizajniranim radionicama poput  „Vikend škole vina“.

Tekst: Miloš Dunjić, Slavica Lončar

Iriške vinske priče

Turističke atraktivnosti iriškog područja, koje čine spomenici kulture izuzetne vrednosti – srpski pravoslavni manastiri Krušedol, Novo Hopovo, Staro Hopovo, Vrdnička Ravanica, Velika Remeta, Mala Remeta, Grgeteg i Jazak, zatim prirodne vrednosti među kojima su banja Vrdnik, jezera Međeš, Dobrodol i Borkovac, zaštićeno područje u okviru NP „Fruška gora“, mnogobrojna izletišta, obeležene staze za šetnju, vidikovci, Perkov salaš, Etno-selo „Vrdnička kula“,… osnova su na kojoj se temelji turistički proizvod područja.

Poslednjih decenija vino i ponuda vinskih kuća i seoskih vinskih domaćinstava sve više postaje onaj deo turističke ponude koji privlači veći deo posetilaca iriškog područja. Irig, Rivica, Mala Remeta i Neradin jasnije se profilišu kao vinski centri, jer se na iriškim padinama Fruške gore, pored toga što se neguju stari, sada intenzivno podižu novi vinogradi, u kojima se gaji sledeći sortiment grožđa: šardone, sovinjon beli, rajnski i italijanski rizling, pino sivi, neoplanta, traminac, bela i crna tamjanika, morava, slankamenka, gevurctraminer, kaberne sovinjon, merlo, pino crni, vranac, probus, prokupac, portugizer, marselan, kaberne fran, mali (petit) verdo i muskat hamburg i dr. Tradiciju proizvodnje čuvenih iriških vina danas nastavljaju: Vinarija Kovačević, Mačkov Podrum i Vinarija Krstašica u Irigu, Vinarija Deurić u Maloj Remeti, Vinarija Odrovački u Rivici i Vinarija Komuna u ataru Rivice.

U slavu grožđa i vina svake godine se održavaju manifestacije: Pudarski dani, Dan mladog Portugizera u Irigu i Dani vina u Rivici, gde se okupe vinari i ljubitelji vina, prvi da ocene vina i razmene iskustva, a drugi da uživaju u plodovima njihovog rada i umeća.

Više detalja: https://novisad.travel/vinski-put-6/

Tekst: Gordana Stojaković

Biciklistička ruta – Rumenka

Rumenka je naselje u okolini Novog Sada. U naselju postoje Srpska pravoslavna crkva svetih Petra i Pavla iz 18. veka, mađarska Reformatorska crkva (1836. godina) i Кatolička crkva svetih Petra i Pavla (1780. godina). Tu je i Kulturni centar Rumenka koji organizuje brojne kulturno-umetničke programe. Najpoznatija lokalna manifestacija je „Rumenačka pihtijada“.

Rumenka je od nedavno povezana sa gradom biciklističkom stazom koja prati kanal Dunav-Tisa-Dunav.

Da dođete do biciklističke staze preporučujemo sledeću rutu kroz Novi Sad:

Futoška ulica (Futoški park, Jodna banja, Katoličko groblje) – Hajduk Veljkova (Novosadski sajam) – Rumenačka – Bulevar Evrope (do Ativa) – biciklistička staza uz kanal DTD do Rumenke.

Staza koja prati kanal DTD dugačka je oko 10 km.

Nakon vožnje predlažemo da kao svojevrsno okrepljenje na izlazu iz Rumenke ka Kisaču posetite Sašin salaš, poznat po sloganu „Ko žuri, nek produži“. Već pri ulasku dočekaće vas lepo uređeno dvorište i bišon Lilika i lane Lenka, a tu su i druge brojne životinje i svojevrstan mini zoo vrt, sa različitim vrstama gusaka, pataka, fazana i papagaja. Pored životinja, za najmlađe je osmišljeno igralište, dok na salaš možete doći i sa ljubimcem. Sašin salaš je prepoznatljiv i po nedeljnom meniju, ali i po srnećem gulašu.

Dužina rute: 26 km (13 km u jednom pravcu)

Trajanje same vožnje: sat i po

Težina: laka ruta

Tekst: Miloš Dunjić, Gordana Stojaković