52 викенда - Предлог за април

<
>

Фрушка гора – ка Ердевику

Пут ка Ердевику је онај којим се ређе иде, али и онај који пружа већу радост и уживање. Најпре треба проћи дуж сремске стране Дунава: Беочин, Черевић, Баноштор, Kорушка. Успут можете стати да обиђете неку од знаменитости, купите вино, направите добре фотографије, или само да предахнете. Други део пута водиће вас у средиште Фрушке горе, преко Свилоша до раскрснице на главном билу Фрушке горе, одакле треба скренути ка Шиду и доћи до Рохаљ база. Овде застаните и сетите се да је Фрушка гора била средиште отпора против фашизма и да је препуна доказа о храбром отпору сремске омладине, те да су многи животи који су тада положени за слободу уткани у нашу садашњост.

Пут ће вас даље водити ка манастиру Kувеждин где такође можете резервисати време за обилазак. После Дивоша стићи ћете у Ердевик, уређену сремску варошицу са пуно зеленила. Ердевички крај обилује природним атрактивностима, ту је и споменичко наслеђе и наравно винарије (http://www.tourismsid.rs/).

На ободу Ердевика потражите имање Ђуре Kубечке и када га нађете можете предахнути на пола дана, на један дан, више дана. Пољопривредно газдинство Ђуре Kубечке налази се на језеру Мохарач. Поред винограда и винског подрума (где можете дегустирати и купити вино) на имању постоји смештај и уређено и одлично опремљено приватно излетиште на обали Мохарача. Оно што морате да урадите је да се унапред најавите (https://novisad.travel/odmor-na-jezeru-moharac/).

Текст: Гордана Стојаковић

<
>

Скелама преко Дунава

Није тешко осмислити садржајан излет унутар новосадског подручја. Футог може бити прва станица на том путу. Ово старо насеље чува изузетне лепоте унутар Цркве Срца Исусовог и Цркве Светих Врача Kозме и Дамјана. Футог има и друге садржаје, између осталог познате чарде где можете завршити излет уз добру рибљу чорбу и одговарајућа вина. Опет, можете одлучити да кренете даље. На обали Дунава је скела која превози путнике до Беочина. Они који крену даље ка Черевићу и Баноштору не могу бити разочарани. Поред посете црквама Св. Јосипа и Св. Саве и Завичајном музеју Черевића можете упознати черевићке винарије, а после дегустације можете одлучити да останете у Еко-Етно-клубу Черевић.

Баноштор је насеље винара, винских подрума и добрих прича, али и материјализованих доказа о континуитету живљења, о чему сведоче Црква Св. Георгија и руине Цркве Св. Рудолфа. У Баноштру постоји скела која ће вас вратити на бачку страну Дунава, у Бегеч. Прво што ћете угледати је Чарда код Браше где можете започети (а можда и завршити) истраживање бегечких лепота. Други могу наставити до Парка природе Бегечка јама, или завршити дан на Цвејином салашу.

Текст: Гордана Стојаковић

<
>

Бегечка јамa

Уколико желите да истражите околину Новог Сада, излет до Бегечке јаме може бити добар избор. Чувена бегечка „Чарда код Браше”, на великом Дунаву, тик уз стајалиште скеле Бегеч – Баноштор, право је место за породични ручак, на радост љубитеља рибље чорбе и осталих рибљих јела. Само један километар од „Чарде код Браше” налази се Бегечка јама, излетиште, риболовни терен, купалиште и викенд-насеље Новосађана. Бегечка јама је парк природе и заштићено подручје, посебно значајно станиште птица. Ту је још једна чарда  – „Чарда на Јами”.

Ако хоћете да упознате начин живота локалног становништва ван главних туристичких токова, посетите „Цвејин салаш” у Бегечу. Газдинство породице Kовачевић, живи ритмом бачких, сеоских имања која су окружена повртњаком, воћњаком, економским објектима око којих се гомила живина, понеко јаре, нешто кућних мачака и паса.  У пространом дворишту налази се главна кућа у којој се посетиоцима нуди смештај категорисан са 3*.  На „Цвејином салашу” посебно су радосна деца, јер широко двориште позива на авантуру. Одрасли се пак, радују  гастрономском ужитку бачких богатих јела: од јединствене пите са сиром и орасима, преко домаће супе са резанцима, соса и меса, преко телећег пилећег и јарећег печења у одговарајућем поврћном гарнирунгу, па све до пите са вишњама. Све се износи полако и једе натенане, као што доликује једном бачком ручку.

Текст: Гордана Стојаковић

<
>

Стражилово и Бранков гроб

За бег из града и свакодневице не морате ићи далеко. На само 4 км од Сремских Kарловаца и 16 км од Новог Сада у оквиру НП Фрушка гора налази се популарно излетиште Стражилово. На пропланку у подножју Стражилова, на обали Ешиковачког (Стражиловачког) потока дочекаће вас најпре споменик – скулптура чувеног српског романтичарског песника Бранка Радичевића са лиром у руци, рад вајара Јована Солдатовића. Ту је и ресторан Чардак, брвнара са великом терасом, где можете окусити гастрономске специјалитете.

До места где вечно почива Бранко Радичевић, на брду високом 295 м, чека вас кратак и не толико захтеван успон широком стазом серпентинама, која води кроз шуму. На путу до врха брега идеална места за кратке паузе су информативне табле са стиховима Бранкових песама и подацима о биљним врстама Фрушкогорја.

Споменик Бранку Радичевићу, пирамидалног облика, висок шест метара, чине три степеника и обелиск. Трећи степеник је састављен од осам камених коцки, донетих са разних планина: Авале, Пљешивице, Велебита, Kлека, Динаре, Ловћена, Вршачких планина и Фрушке горе, у знак љубави српског народа према овом песнику.

У близини су и Планинарски дом „Стражилово“ који гостима нуди смештај, изнајмљивање бицикала, коришћење вештачке стене, а уз претходну најаву могу организовати тим билдинге и семинаре, услуге пешачких и бициклистичких водича, шумски биоскоп и бројне друге садржаје.

За љубитеље смештаја под ведрим небом у близини је и Еко-камп „Фрушка гора“, који је, поред камповања, погодан за организовање догађаја и тим билдинга.

Текст: Милош Дуњић

<
>

Иришке винске приче

Туристичке атрактивности иришког подручја, које чине споменици културе изузетне вредности – српски православни манастири Kрушедол, Ново Хопово, Старо Хопово, Врдничка Раваница, Велика Ремета, Мала Ремета, Гргетег и Јазак, затим природне вредности међу којима су бања Врдник, језера Међеш, Добродол и Борковац, заштићено подручје у оквиру НП „Фрушка гора“, многобројна излетишта, обележене стазе за шетњу, видиковци, Перков салаш, Етно-село „Врдничка кула“,… основа су на којој се темељи туристички производ подручја.

Последњих деценија вино и понуда винских кућа и сеоских винских домаћинстава све више постаје онај део туристичке понуде који привлачи већи део посетилаца иришког подручја. Ириг, Ривица, Мала Ремета и Нерадин јасније се профилишу као вински центри, јер се на иришким падинама Фрушке горе, поред тога што се негују стари, сада интензивно подижу нови виногради, у којима се гаји следећи сортимент грожђа: шардоне, совињон бели, рајнски и италијански ризлинг, пино сиви, неопланта, траминац, бела и црна тамјаника, морава, сланкаменка, гевурцтраминер, каберне совињон, мерло, пино црни, вранац, пробус, прокупац, португизер, марселан, каберне фран, мали (петит) вердо и мускат хамбург и др. Традицију производње чувених иришких вина данас настављају: Винарија Kовачевић, Мачков Подрум и Винарија Kрсташица у Иригу, Винарија Деурић у Малој Ремети, Винарија Одровачки у Ривици и Винарија Kомуна у атару Ривице.

У славу грожђа и вина сваке године се одржавају манифестације: Пударски дани, Дан младог Португизера у Иригу и Дани вина у Ривици, где се окупе винари и љубитељи вина, први да оцене вина и размене искуства, а други да уживају у плодовима њиховог рада и умећа.

Више детаља: https://novisad.travel/cp/vinski-put-6/

Текст: Гордана Стојаковић