Marija Trandafil (1816 – 1883) je rođena u uglednoj novosadskoj porodici Popović. Kapital, koji je u vidu miraza unela u brak, poslužiće kao zamajac za uspešne trgovinske poslove supruga, Jovana Trandafila. Posle smrti muža, izborivši se za upravu nad sopstvenim dobrima, Marija Trandafil je dvadeset godina sticala i uvećavala kapital da bi ga rasporedila u nekoliko prosvetnih i humanitarnih zaveštanja.
Njeno najpoznatije zaveštanje je “Zavedenije Marije Trandafil za srpsku pravoslavnu siročad” u Novom Sadu, u čijoj se zgradi danas nalaze Matica srpska i Biblioteka Matice srpske. Još jedan izvanredan legat Marije Trandafil je “Zaklada Marije Trandafil za novosadske gimnazijske đake” koja je za cilj imala obezbeđivanje učeničkih stipendija pod patronatom “Novosadske Velike Srpske Gimnazije”.
To nije bila jedina prilika kojom je Marija Trandafil pomagala darovitu ili siromašnu decu, ali i novosadsku sirotinju. Zna se da je u vreme velike gladi hranila novosadsku sirotinju bez obzira na naciju ili veru i da je iz temelja obnovila i dala da se opremi novosadska Jermenska crkva koja je pripadala katoličkoj zajednici. U trenutku njene smrti vrednost zaveštane imovine u dobrima i novcu iznosila je 700.000 forinti. Posebnu pažnju Marija Trandafil posvećivalaje novosadskoj Nikolajevskoj crkvi starajući se za njenu obnovu i održavanje. Tu su pokopani Jovan i Marija Trandafil i njihova rano preminula deca, Sofija i Kosta.
Autorka teksta i autorska prava G. Stojaković “Znamenite žene Novog Sada.”
Portreti znamenitih žena: Mirjana Isakov
