Sultana Cijuk

(1871-1935)

Koloraturni sopran visokih kvaliteta, kakva je nesumnjivo bila Sultana Cijuk (1871-1935), prva je novosadska primadona i prva naša svetski poznata operska pevačica. Vrhunac svetske slave dosegla je koncem 19. veka. Njen prvi, kratki nastup, tokom 1896. u Srpskom narodnom pozorištu kritika je videla početak rada Opere u Novom Sadu.

Konzervatorijum u Beču upisala je 1891. Školovala se uz pomoć stipendije Dobrotvorne zadruge Srpkinja Novosatkinja i drugih priloga. Na završnom ispitu, kome su prisustvovali stručnjaci vodećih svetskih operskih kuća, Sultana je dobila izuzetno laskave ocene i ponude za aganžman od mnogih velikih operskih kuća, uključujući ponudu njujorške Metropoliten Opere. Odlučila se da postane članica Državne Opere Hamburga.

U Srpskom narodnom pozorištu najpre je nastupala u „šaljivim operama“ Lepa Galateja i Jovančini svatovi. Kasnije je uspešno nastupala na operskim scenama u Londonu, Pragu, Berlinu, Gracu i Petrogradu. U periodu 1909-1911. bila je deo ansambla privatne operske kuće Na Bulevaru koju je osnovao njen suprug Žarko Savić, operski pevač „međunarodne reputacije“.  Sa suprugom je 1911. došla u novosadsko Srpsko narodno pozorište, Žarko Savić kao upravnik, a Sultana Cijuk Savić kao primadona.

U periodu 1917-1928. živela je i radila u Zagrebu da bi poslednje godine života provela u Beogradu, gde je i umrla. Najznačajnije njene uloge su: Jovanka (Jovančini svatovi), Marženka (Prodana nevesta), Karmen (Karmen), Agata (Čarobni strelac), Toska (Toska), Violeta Valeri (Travijata), Stanka (Na uranku), Aida (Aida) i dr. Odlikovana je Ordenom Sv. Save i državnim ordenom Knjaževine Crne Gore. Jedna ulica u njenom rodnom gradu Vršcu nosi njeno ime.