Olga Krno /Anna Ol’ga L’udmila Krnová

(1874-1971)

Olga Krno /Anna Ol’ga L’udmila Krnová (1874-1971) biće zapamćena kao prva predsednica Matice naprednih žena, organizacije nastale u Novom Sadu 1921. tako što je  Kolo naprednog ženskinja, osnovano 1919, prešlo pod okrilje Matice srpske i promenilo naziv organizacije, ali ne i ciljeve. Organizacija je  ponuđenim konceptom nameravala da otrgne ženu iz društvene pasivnosti, da pokrene ženske redove na način da se prevaziđe sestrinstvo u okviru jedne nacije i tako utiče da žene krenu  ka poziciji aktivne i korisne građanke.

Članice Kola naprednog ženskinja, a zatim i Matice naprednih žena nisu samo osmislile, organizovale i održavale prosvetno-kulturnu tribinu, poznatu kao Narodni univerzitet, već su uvele u javni prostor sistem tečajeva stranih i srpskog jezika, posebnu školu za radnice Svilare i druge programe. Olga Krno je predsedavala organizacijom u ključnom, početnom razdoblju kada se ustalio program rada i pravila funkcionisanja organizacije.

Lično je nastojala da se, pored već etabliranih programa uvedu i programi za decu (pričanje bajki uz odgovarajuće filmske projekcije), ali se zbog nedostatka tehničkih mogućnosti od toga odustalo. Na čelu organizacije je bila do septembra 1923. Ostavku je podnela jer nije više mogla „stalno boraviti u Novom Sadu“. Članice Matice naprednih žena bile su i nadalje u kontaktu sa njom jer se u adresaru organizacije nalazi njena praška adresa (Praha, Dejvice Velvarská 47). Kada je Matica srpska novim Ustavom iz 1920. omogućila ženama da iz pasivne uloge „pomagača“ pređu u aktivni status članova osnivača to pravo je početkom 1921. iskoristila i Olga Krno.

O njenom privatnom životu se zna da je rođena u Ružomberoku u Slovačkoj u porodici Beniač. Udajom za advokata Miloša Krna, jednog od prvaka slovačke zajednice u Vojvodini, postala je Novosađanka. Iz Arhive Matice naprednih žena znamo da je 1919. stanovala u Tekelijinoj ulici 31, a danas je to, prema istraživanju Vojislava Puškara, Šafarikova 35.