Milica Stojadinović Srpkinja (1828-1878) pesnikinja i folkloristkinja, jedna je od najsjajnijih ženskih figura Omladinskog pokreta. Njen životni usud i njeno delo ostaće da svedoče o tragediji pesnikinje koja se pojavila kao sjajna zvezda, a zatim nastavila da traje u narodnom pamćenju kao predvodnica „ukletih pesnika“.
Rođena je u Bukovcu u porodici paroha Vasilija Stojadinovića. Bila je jedna od retkih srpskih devojaka koja je u prvoj polovini 19. veka znala da čita i piše i govori nemački jezik. Poeziju je pisala počev od svoje trinaeste godine, što joj je donelo priznanje srpske intelektualne sredine, a zbog vatrenog patriotizma ime „Srbkinja“. Po prepisci koju je vodila sa intelektualnim prvacima srpskog naroda, najpre sa Vukom Karadžićem, te sa nemačkim pesnicima Johanom G. Sajdlom i Ludvigom A. Franklom, znamo da je bila upućena u pesnička strujanja unutar evropskih književnih estetskih principa. Savremena kritika ceni poeziju Milice Stojadinović kao „osnov srpskog sentimentalizma“ i vezu srpskog pesništva sa Evropom toga doba.
Dnevnik u Fruškoj gori 1854 koji je Milica Stojadinović napisala, predstavlja najbolju zbirku bajanja, verovanja, vračanja, izreka i običaja. Vrhunac njenog delovanja u javnosti bio je odlazak u Beč 1850. na poziv Vuka Karadžića koga je zadužila skupljanjem građe za njegov rad. Tu je upoznala Branka Radičevića, kneza Mihaila, kneginju Juliju i Njegoša, a svi oni su joj odali priznanje za kreativni rad. Smrt oca, jedinog oslonca koji je u životu imala, promeniće njenu sudbinu. Neudata poetesa nije mogla da se osloni na sigurnost koju je u ono doba ženama donosio brak, a sigurnost primarne porodice je nestala smrću Vasilija Stojadinovića. Verujući da će Beograd biti sigurno mesto nastanila se u srpskoj prestonici. Biće to, na žalost najteži period u njenom životu. Bez prihoda, zaboravljena, nesrećna i sama umrla je u Beogradu 1878. Zahvaljujući Novosađankama Radmili Gikić, koja je objavila prepisku Milice Stojadinović i Milici Mićić Dimovski, koja je objavila roman Poslednji zanosi M S S ponovo je oživljena drama pesnikinje visoko postavljenih ideala i želja. Milica Stojadinović Srpkinja je još za života bila zaboravljena. Savremena književna kritika dolazi do novih saznanja o njenom delu ceneći kontekst u kome je isto stvarano. Danas, jedna ulica u Novom Sadu i jedna u Sremskoj Kamenici nose njeno ime.
*Fotografija: Milica Stojadinović – Žena i svet 1926.