Kornelija Rakić

(1879 –1952)

Kornelija Rakić (1879 –1952) je prva lekarka koja je u Novom Sadu otvorila privatnu ordinaciju. Bila je među prvim Srpkinjama koje su završile medicinu na Univerzitetu u Budimpešti. Rođena je u Rumi u porodici Đorđa Rakića. Posle završene Srpske više devojačke škole, privatno je pohađala novosadsku Srpsku veliku gimnaziju gde je položila ispit zrelosti – uslov za upis na Univerzitet u Budimpešti. Njen izbor je stipendijom podržala Dobrotvorna zadruga Srpkinja Novosatkinja. Diplomirala je 1905, a zatim je sticala praksu na Odeljenju ginekologije Univerzitetske klinike u Budimpešti. U februaru 1906. u novosadskoj Zastavi objavljen je oglas kojim se obaveštava građanstvo da dr Kornelija Rakić, „ženski i dečiji lečnik“ „prima bolesne“ u ordinaciji u Glavnoj ulici br. 20 (danas Zmaj Jovina br. 11). Tokom kratke lečničke karijere u Novom Sadu osnovala je organizaciju Ženski soko.

Ako se oslonimo na podatke koje je o životu i radu dr Kornelije Rakić dala Milica Tomić u časopisu Žena (1911), onda saznajemo da je „dobila poziv da dođe u Bosnu“ gde je izvesno vreme provela u „Sarajevu u zemaljskoj bolnici“, a zatim je „premeštena u Bihać za sreskog lečnika“. Milica Tomić, savremenica dr Kornelije Rakić, dalje svedoči da je na području Bihaća  „više od godinu dana imala (je) zadaću da prođe ceo srez i pregleda sve Muslimanke, među kojima vlada jaka zaraza i da sastavi o tome statistiku“ što je „marljivo i savesno ispunila“ te je bila „pohvaljena i nagrađena“. Izvesno je da je lečeći žene i decu u Bosni „za kratko vreme stekla veliko poverenje i ljubav onih, kojima pomaže u njihovoj bolesti“.

Danas znamo da je dr Kornelija Rakić kao dečji i ženski lekar radila u Bihaću (1908-1912), Banjaluci (1912-1918) i Mostaru (1918-1949). Penzionisana je 1949. Umrla je 1952. i sahranjena je na Pravoslavnom groblju u Mostaru. Odlikovana je Ordenom Sv. Save III reda, prvi put od strane Ministarstva narodnog zdravlja Kraljevine SHS, a drugi put od strane Ministarstva socijalne politike i narodnog zdravlja Kraljevine Jugoslavije. O njoj je interesantno svedočanstvo ostavila njena savremenica, knjževnica Darinka Bulja: “Doktorka Kornelija Rakić je lepa pojava koja već svojom spoljašnjošću privlači bolesnike i veseli, kao nekad dr. Marija Vučetić Prita iz Pančeva. Obe su bile među prvim našim ženama koje su stekle lekarsku diplomu na Budimpeštanskom fakultetu i bile među prvim lekarima iz redova našeg inteligentnog ženskinja”. Jedna ulica u Novom Sadu nosi njeno ime.

*Fotografija: Kornelija Rakić – Veliki orao, 1907.