Eržebet Berček /Börcsök Erszébet (1904-1971) će biti zapamćena kao autorka prvog jugoslovenskog romana na mađarskom jeziku – Beskrajni zid (A végtelen fal) (1933). Tridesetih godina 20. veka Eržebet Berček je bila jedna od najznačajnih književnika i književnica pristalica „couleur locale” okupljenih oko Kornela Sentelekija (Szenteleky Kornél). To dokazuju njeni radovi: novela Putnik na Nišavi (Vándor a Nisavánál) (1931), istoimena zbirka novela (1936), roman Beskrajni zid (1933), prvi deo autobiografskog romana Ester (Eszter) (1939) zatim tekstovi u svim značajnjim listovima na mađarskom jeziku (Reggeli Újság, Napló, Kultúra, Híd, Jugoszláviai Magyar Újság, Hétről-Hétre, A Mi Irodalmunk i dr). U njenim književnim radovima žive slike ravnice i ljudi satkanih od samog života i snage, svet različitih vera i jezika i život pun topline, smirenosti, melanholije a ponekad i besne surovosti.
Posle udaje Eržebet Berček se preselila u Vršac gde je radila kao nastavnica nemačkog i mađarskog jezika. To je bio period kada je prestala da piše. Njeni prvi književni radovi posle duge pauze su drame za decu i odrasle (neke sama režira i postavlja za izvedbu), zatim tekstovi objavljeni ili izgovoreni u novinama i na radiu. Drugu zbirku novela Ljudi sa Karaša (Emberek a Karas mellől) (1963) i drugi deo romana Ester (1968) objavila je posle skoro trideset godina književnog ćutanja. Poslednji roman Šari (Sári) objavljen je posthumno.
Autobiografski roman Ester objavljen je na srpskom jeziku u Novom Sadu 2002. a za prevod je Lidija Dmitrijev iste godine nagrađena Književnom nagradom Kornel Senteleki (Szenteleky Kornél Irodalmi Díj).
U znak sećanja na delo Eržebet Berček u Pančevu je u periodu 14. januar 1998. do 16. april 2011. radio Vojvođanski centar za metodologiju Eržebet Berček. Da se ime i delo književnice ne bi zaboravili 16. aprila 2011. u Pančevu je osnovan Južnobanatski književni krug Eržebet Berček u okviru MKUD Petefi Šandor (Petőfi Sándor Magyar Művelődési Egyesület). Jedna ulica u Novom Sadu nosi njeno ime.