Draga Dejanović (1840-1871) pedagoškinja, književnica i glumica smatra se i autorkom prve feminističke platforme na srpskom jeziku. Njeno delo, nastalo tokom epohe nacionalnog poleta Omladine srpske, prožeto je socijalističkim idejama Svetozara Markovića i snažno obojeno vrednostima narodne baštine. Feminističkim esejima Dve tri reči Srpkinjama, Emancipacija Srpkinja i Srpskim majkama objavljenim u Matici 1869. i 1870. i Mladoj Srbadiji 1871. zauvek se upisala u nacionalnu istoriju borbe za ženska prava.
Draga Dejanović je smatrala da su žene obdarene istim vrlinama kao muškarci, te da se mogu i moraju vaspitavati za umni i telesni rad kao i muškarci. Rad je taj koji osigurava egzistenciju i može biti izvor zadovoljstva za žene (kao što jeste za muškarace), te je Dejanović, polazeći od konteksta u kome su živele žene u Vojvodini, predlagala da se one bave sledećim zanatima: krojačkim, obućarskim, sajdžijskim, pekarskim, poslastičarskim, tkačkim, bojadžijskim, kuvarskim, staklarskim i dr.
Draga Dejanović je sopstvenim životom svedočila promenu ženske situacije. Za vreme školovanja u Pešti i Temišvaru priključila se Omladini srpskoj, protiv volje roditelja 1861. udala se za učitelja Mihajla Dejanovića, koga je posle nekoliko nedelja napustila prihvativši angažman u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu (1862) i beogradskom Narodnom pozorištu (1863-64). Zatim je nastavila zajednički život sa mužem, radeći povremeno kao učiteljica. Umrla je prilikom drugog porođaja, nešto pre 31. rođendana. Dve ulice u Novom Sadu (u Adicama i Veterniku) nose njeno ime.