Opšta zemljoradnička zadruga Benišek-Veselinović

Sremski Karlovci su grad istorije, kulture i vina, pa mnogi koji u njega dolaze tragaju za ambijentima gde se stvarala istorija značajna za srpski narod, a preko Karlovačkog mira i za Evropu. Verujem da ima i onih koji očekuju da vide ambijente svakodnevnog života o kojima je još Jakov Ignjatović pisao.

Upravo takvo mesto je sedište Opšte zemljoradničke zadruge Benišek-Veselinović. Radi se o kući staroj četiri stotine godina, sa cvetnim dvorištem, podrumom u kome se danas čuvaju vino i rakija, ali u kojoj se živi i gde se primaju gosti. Ovde je proizvodnja vina i rakije udružila porodice Benišek i Veselinović. Mario Benišek, četvrta generacija u porodici koja pravi vino, u zajednički poduhvat je uneo impuls, višedecenijsko iskustvo i znanje vinogradarstva i vinarstva, a Mirko Veselinović, sa suprugom Natašom i sinovima budućim školovanim vinogradarima i voćarima, uz potrebno umeće i svež elan, te kreativni optimizam. Vinogradi porodica Benišek-Veselinović nalaze se u okolini Sremskih Karlovaca, a na jednom od njih je i destilerija.

Opredelili su se za sledeći sortiment grožđa[1]: pino sivi, italijanski rizling, šardone i kaberne sovinjon. U ponudi su vina: Roze, Chardonnay, Rizling, Cabernet Sauvignon i Krstuševina (kaberne sovinjon tri godine barikiran) i široko poznati Bermet (crveni), prvi koji je za široku potrošnju proizveden još 1997, a spravljen po recepturi porodice Benišek staroj više od jednog veka. Ovo su poštena vina proizvedena uz vrlo malo enoloških sredstava, a deo proizvodnje je samotok dobijen maceracijom. U vinogradarstvu i vinarstvu koje se drži tradicije presudne su ruke, pa zato i ovde ručna proizvodnja vinima daje unikatnost i prepoznatljivost. Opšta zemljoradnička zadruga Benišek-Veselinović poznata je po proizvodnji kvalitetnih rakija od grožđa, šljive, kajsije, dunje, kruške (kaluđerke), a u ponudi su Orahovac (rakija od oraha sa dodacima pelina, anisa i vanile), Bermetica i Vinjak Specijal. Posetici ovde rado dolaze na degustaciju i kupovinu vina i rakije, a prema prethodnom dogovoru mogu je obaviti u prostranom vinsko-rakijskom podrumu, bašti (do pedeset osoba) i delu kuće pripremljenom za tu prigodu (do dvadeset osoba).

Svako od ovih prostora je unikat, ipak prostor  za posetioce u kući, sa delovima originalnog baroknog nameštaja, gde dominiraju bogato ukrašeni kredenac i veliko ogledalo sasvim u saglasju sa njim, daju degustaciji novu dimenziju koju ne treba propustiti.

Sadržaj ponude za degustaciju i kupovinu vina zavisi od prethodnog dogovora, a može biti koncipiran je u nekoliko varijanti: samo degustacija uz kupovinu vina uz zalogaje za odvajanje vina; degustacija i kupovina vina uz gastro-užitke iz domaće kuhinje (kukuruzna proja, suhomesnati specijaliteti koje prave Veselinovići, domaći sirevi iz Čuruga i Jaska); degustacija i kupovina vina uz predjelo (proja, suhomesnati domaći proizvodi), ručak (najčešće juneći gulaš), domaći kolač uz bermet, kafa i obavezno vinjak. Gosti sa domaćinom mogu pokatkad silaziti i u vinsko-rakijski podrum po nove užitke.

Prema želji posetilaca hrana koja se služi uz degustaciju može se prilagoditi potrebama vegana, vegetarijanaca i osobama sa intolerancijom na gluten (varivo od ječma, pečena bundeva, cvekla, spanać i dr.). Ono što je još jedna osobenost ovog mesta u centru Sremskih Karlovaca je što domaćini neguju otvorenost i toleranciju u komunikaciji sa svetom, a nadasve ljubaznost koja otvara sva vrata i čini da se ljudi rado vraćaju. Mnogi i ostanu neko vreme, jer domaćini nude i smeštaj u objektu povezanom sa glavnom kućom.

 

Radno vreme: ponedeljak-nedelja 09:00-21:00. Za grupe je najava obavezna.

Ivana Mažuranića 5, Sremski Karlovci

Telefon: +381 (0)62 521 161

E-mail: benisekveselinovic@gmail.com

 

Tekst: Gordana Stojaković

Fotografije: Aleksandar Milutinović

Turistička organizacija Grada Novog Sada ne odgovara za promenu informacija i usluga.

Tekst postavljen: jul 2021.


[1] Transkripcija naziva vrste grožđa data je prema: Cindrić, Petar i Vladimir Kovač (2007) „Vinogradarstvo i vina.“ Fruška gora. ur. Nebojša Jovanović i Jelica Nedić.  str. 498. Beograd: Zavod za udžbenike

 

Adresa