UNIQUE Novi Sad
I pitom i razigran, setan i vedar, na prvi pogled mlad, ali ipak čuven po svojim žiteljima i njihovim bezvremenim delima, Novi Sad na svakoga ostavlja snažan utisak. Ima onih koji su ga opevali u pesmama, onih drugih koji za njim iz tuđine večno čeznu, ali najbrojniji su, ipak, oni koji mu se iznova vraćaju ne bi li još jednom osetili jedinstveni duh ovog neponovljivog grada.
Uživanje sa stilom i natenane
Natenane je izraz koji ćete često čuti u govoru Novosađana i koristi se da opiše stil života lokalnog stanovništva, a to je polako, lagano i bez žurbe. Novosađani su karakteristični po svojoj ležernosti i sklonosti ka hedonizmu, te bašte kafića pune ljudi, kao i parkovi ispunjeni porodicama sa decom u bilo koje doba dana ne treba da vas iznenade. Ukoliko želite da iskusite pravu lokalnu atmosferu prošetajte Dunavskim parkom ili kejom, zalutajte u pasaže Zmaj Jovine i Dunavske ulice, popijte domaću kafu ili probajte posebnu čokoladnu poslasticu u Vremeplovu koja je dobila naziv po jednoj od najznačajnijih ličnosti srpskog glumišta, Miri Banjac.
Tajna skrivena ispod „Pijanog sata“
Svoj popularni nadimak ,,Pijani sat“ je dobio zbog nesvakidašnjeg načina rada jer velika kazaljka pokazuje sate, a mala minute. Ovo je nekada pomagalo lađarima da iz velike daljine saznaju koliko je sati, pošto su u to vreme sati bili važniji od minuta. Posebna atrakcija Petrovaradinske tvrđave su Podzemne vojne galerije, složeni četvorospratni komunikacijsko-odbrambeni sistem dužine 16 kilometara sa prostorijama različitih namena. Deo spleta koridora, borbenih linija sa puškarnicama i minskih sistema u dužini od oko jednog kilometra, dostupan je posetiocima uz stručno vođenje Vodičke službe Muzeja grada Novog Sada. Ova ustanova kulture se nalazi u zgradi Arsenala – Topovnjače, na Gornjoj tvrđavi i posetiocima pruža uvid u način života i kulturu stanovanja Novosađana u periodu od XVIII do XX veka. U sklopu muzeja je i Veliki ratni bunar, remek-delo arhitekture i građevinarstva, koji je, u slučaju velike opsade, mogao celu tvrđavu da snabdeva pitkom vodom.
Grad otvorenog srca
Zahvaljujući svom položaju, Novi Sad je oduvek bio na trasi velikih migracija te su se za njega, kao svoj novi dom, odlučivali različiti narodi. Danas se u njemu govori dvadesetak jezika, od čega su čak četiri službena, i čuje se zvuk zvona sa isto toliko verskih objekata različitih konfesija. Preplitanje uticaja mnogobrojnih kultura učinilo je Novi Sad posebnim u mnogo čemu. Ovde se proslavljaju dva Božića i dve Nove godine, Sveti Nikola i „Mikulás“, Hanuka i Kurban-bajram, jede se štrudla s makom, baklava i kurtoš kolač. Zajednički život, međusobno poštovanje, razumevanje i prihvatanje različitosti podarilo je pitomu narav njegovim stanovnicima koji i danas sa radošću prihvataju sve koji u njega dolaze.
Mladost, optimizam i slobodarski duh
Sa svoja tek nešto više od tri veka postojanja, Novi Sad se svrstava u red mladih evropskih gradova. Od samog osnivanja, njegovi stanovnici su težili samostalnosti i uspevali u nastojanju da sačuvaju slobodu. O tome svedoče simbol Novog Sada – golub sa maslinovom grančicom, potom centralni gradski trg i most preko Dunava, koji u svom nazivu nose reč sloboda. Protekle dve decenije, inkubator pozitivne energije i stecište mladih iz celog sveta je „EXIT“ festival. Jedan je od najvećih i najomiljenijih muzičkih festivala, a ujedno
i jedini nastao kao studentski pokret koji je izrastao iz želje za progresom i težnje ka slobodi. „EXIT“ svake godine okupi 200 hiljada posetilaca iz celog sveta, koji zajedno uživaju u muzici oko hiljadu izvođača na preko 40 bina i festivalskih zona. Do sada je ugostio vodeća imena svetske muzičke scene među kojima su: „Billy Idol“, „The Cure“, „The Кillers“, „Guns ’N’ Roses“, „Franz Ferdinand“, „Iggy Pop“, „David Guetta“, „Fatboy Slim“, „Cypress Hill“, „Snoop Dogg“, „The Prodigy“, „Sex Pistols“, „Nick Cave and The Bad Seeds“ i mnoge druge.
Letnji predah uz miris lipa i svežinu Dunava
Kad prvi dani juna obaviju ulice grada čarobnim mirisom lipa, gradska plaža postaje centralno mesto susreta i letnjih zbivanja. Uprkos užarenom pesku pod stopalima, ljudi se zabavljaju igrajući tenis glavom i picigen, dve sportske igre osmišljene upravo na jednom od najvećih i najlepših uređenih dunavskih kupališta – Štrandu. Osveženje od letnjih vrućina jedni traže u Dunavu, dok ga drugi pronalaze u hladu topola ili pod suncobranima mnogobrojnih barova. Susedno Ribarsko ostrvo, specifično po svojoj opuštenoj atmosferi, nudi poseban ugođaj na vojvođanski način – prijatno letnje popodne uz ukusan zalogaj i laganu muziku.
Zlatni sjaj rimskih paradnih šlemova
Najlepši predmeti iz rimskog perioda, nađeni na ovim prostorima, krase antičku zbirku Muzeja Vojvodine. Reč je o tri pozlaćena rimska paradna šlema iz IV veka, od kojih je jedan bogato ukrašen imitacijama dragog i poludragog kamenja. Skupocenost izrade upućuje na to da su im vlasnici bili istaknute vojskovođe, pripadnici visokog društva te su, kao simboli moći, privlačili pažnju posetilaca na gostujućim izložbama širom Evrope. Od svega petnaestak ovakvih šlemova na svetu, u Muzeju Vojvodine nalaze se čak tri, što izdvaja ovu kolekciju kao jedinu na čitavoj planeti, predstavljajući ujedno i zaštitni znak muzeja. U okviru stalne postavke muzeja predstavljen je razvitak ljudskog društva na današnjem tlu Vojvodine u kontinuitetu od osam hiljada godina, putem 6.000 reprezentativnih eksponata iz arheologije, opšte istorije, istorije umetnosti i etnologije. Jedno od njegovih odeljenja je i Muzej prisajedinjenja 1918, koji kroz Zbirku istorijskih i umetničkih predmeta prikazuje proces prisajedinjenja vojvođanskih oblasti Srbiji.
Bastioni inspiracije i umetnosti
Nekada glavno uporište branitelja grada, Petrovaradinska tvrđava danas je dom najvećoj neformalnoj umetničkoj koloniji na svetu pa tako među njenim zidinama stvaraju umetnici različitih profila već više od 70 godina. Posebnu pažnju poštovalaca umetničkog izraza privlači Ustanova za izradu tapiserija „Atelje 61“ svojom Nacionalnom zbirkom tapiserija, jednom od najobimnijih kolekcija u ovoj oblasti. Da je Novi Sad grad kulture, svedoči i Trg galerija koji nosi naziv po tri galerije koje međusobno usko sarađuju i zajedničkim programima obogaćuju kulturnu ponudu grada. Jedna od njih, Galerija Matice srpske, sa kolekcijom umetničkih dela nastalih u periodu od XVI do XXI veka, predstavlja jedan od najbogatijih umetničkih muzeja u Srbiji. Njeni posetioci svakodnevno mogu da uživaju u bogatom programu poput stručnih tumačenja izložbi, predavanja, promocija umetničkih izdanja, projekcija umetničkih filmova, razgovora s umetnicima i radionica za bebe, decu i mlade. Napuštenoj industrijskoj zoni, udahnut je novi život savremenim stvaralačkim poduhvatima te je zvuk mašina zamenjen nadahnućem novosadskih umetnika koje je stare fabrike pretvorilo u Kreativni distrikt.
Magija mirisa, ukusa i podneblja
Poput velikih belih lađa, usidrenih duž peščanih obala reke, jedna do druge nanizale su se dunavske čarde nadaleko čuvene po svojim ribljim specijalitetima, ali i vinima fruškogorskog vinogorja čija tradicija potiče iz dalekog III veka. Još jedan biser vojvođanske gastronomske ponude, predstavljaju salaši. Smešteni u nepreglednoj ravnici, odvajkada privlače putnike namernike nudeći im domaćinsku atmosferu uz bogat kulinarski užitak i pregršt interesantnih aktivnosti, od mešenja gibanice do jahanja konja. Ukus hrane koja je poslužena u toplini salašarskog ambijenta, dugo se pamti i mami na ponovnu posetu.
Osam tamburaša s Petrovaradina
Reči jedne od najlepših vojvođanskih pesama, koja je ponela titulu ,,Tamburaška himna“, glase: ,,Nek me uvek prate s pesmom rujnog vina, osam tamburaša s Petrovaradina“. Pesma koja je nastala pre skoro 50 godina inspirisala je mnoge ljubitelje tamburaške muzike, opojnog vina i vojvođanske kuhinje da iskažu tu ljubav. Tako su se proslavile i popularne čarde na Dunavu, kao i brojni restorani lokalne kuhinje u kojima se mogu čuti poznati zvuci tamburice. Među njima je bio i restoran ,,Osam tamburaša s Petrovaradina“ koji danas predstavlja deo kulturno-istorijske baštine Novog Sada. Tradiciju upotpunjuje i ,,Tamburica fest“ koji se u kontinuitetu održava od 2008. godine u cilju afirmisanja tamburaške muzike i tamburice kao instrumenta. Ovaj festival dobio je svoj dom – Muzej Tamburica festa u kojem je, jedinstvenom muzeološkom postavkom, obuhvaćeno više od dva veka tamburaške tradicije u Vojvodini.
Fruška gora – melem za dušu i telo
Svako ko se otisne preko Dunava na sremsku stranu, ubrzo biva zatečen neverovatnim prizorima. Nesvakidašnja oaza mira, prirodnih lepota i duhovnosti, oličena u Fruškoj gori, planini – ostrvu u sred panonske ravnice, iznikla je na svega 15 kilometara od grada. Njene blage padine prekrivene su vinovom lozom, vrhovi su obrasli šumom, a u dolinama ušuškane leže najveće pravoslavne svetinje – fruškogorski manastiri. Zbog izuzetnih prirodnih i kulturnih vrednosti i potrebe njihovog očuvanja, Fruška gora je 1960. godine
proglašena prvim nacionalnim parkom u Srbiji. Bilo da ga pohode vernici, planinari, biciklisti, izletnici, kupači, lovci, ribolovci, ljubitelji kulture i istorije ili pak oni koji uživaju u čarima termomineralnih voda, ovaj kraj će, bez sumnje, na svakoga ostaviti jak utisak i pružiti mu upravo ono za čim čezne.
Naučnica koja je obeležila svet nauke
Mileva Marić Ajnštajn je žena koja je dugo živela u senci svog muža Alberta Ajnštajna, naučnika koji je svojim doprinosom obeležio svetsku nauku. Međutim, danas je poznato
koliki je bio njen doprinos Ajnštajnovom uspehu, jer ni sam Ajnštajn to nije krio. Žena koja je ostavila značajan pečat kao naučnica gajila je posebnu ljubav prema Novom Sadu, gradu u kom je odlučila da krsti svoja dva sina. Upravo po tome je danas veoma značajna Nikolajevska crkva. Pored crkve, značajna za Milevin život je i kuća koju je njen otac
izgradio u Kisačkoj ulici još početkom XX veka, a koja i danas privlači turiste. U Muzeju grada Novog Sada na Petrovaradinskoj tvrđavi, postavljena je multimedijalna izložba „Mileva: mi smo stena“ kojom su dočarani različiti elementi biografije ove znamenite žene. Ova nesvakidašnja izložba predstavlja spoj kreativne upotrebe najmodernijih
tehnologija, novih medija, ali i klasičnog umetničkog jezika. Postavka „Mileva“ na autentičan način upoznaje posetioce sa životnom pričom žene koja je istovremeno bila vrsna matematičarka, marginalizovana naučnica, požrtvovana majka, kao i supruga jednog od najvećih svetskih umova.