IZ LIČNOG UGLA: Tihana Putin, analitičarka za promociju turističke ponude, Turistička organizacija Grada Novog Sada
U turizmu ste duže od 20 godina. Pre Turističke organizacije Grada Novog Sada radili ste i u turističkim agencijama i izdavačkoj kući, baveći se promocijom, marketingom i prodajom. U kojoj meri se razlikuje rad u TONS-u u odnosu na ostale firme?
– Moji prvi kontakti sa poslovnim svetom, bili su još početkom 90-ih kada sam kao đak, učeći kod kuće, bila i sekretarica svom ocu, koji je imao privatan biznis, i kad god je bio na putu, ja sam mu ostavljala poruke (jer to nije bilo vreme mobilnih telefona). Prirodno, iz takvog okruženja, želela sam odmah po završetku srednje škole i tokom studija da, osim sticanja teorijskog znanja, paralelno radim. Moj prvi posao bio je u turističkoj agenciji „Кompas“, gde zbog obima posla radno vreme početkom 2000-tih nije bilo od 8.00 do 15.00, već od 6.00 do posle 16.00. Suština je da, kada se naviknete da živite posao, onda ne delite mnogo poslovni deo dana od privatnog, već Vam se sve to nekako prožima, i sasvim je prirodno da ukoliko osetite da nije dovoljno vremena da nešto završite u radno vreme, da ćete doći ranije ili otići kasnije sa posla. I nije poslodavac taj koji vam to diktira, već način na koji radite svoj posao. Sve je u dobroj organizaciji, posvećenosti i ljubavi ili strasti prema poslu. Ako toga nema, zaista, mislim da je nepotrebno da pričamo o rezultatima. Činjenica je da se za posao u javnom sektoru često smatra da nije potrebna nijedna od ovih predispozicija, osobina, ali ako je čovek takav, ne možete menjati čoveka, samo ga pustite da radi i doprinosi. Mi smo u Turističkoj organizaciji imali takav skladan tim i nas nekoliko je znalo da u večernjim časovima, kada se ceo svet oko nas umiri, sednemo i radimo, pa čak i da se čujemo uveče, kako bismo za naredni dan podelili neke ideje. Niko to od nas nije tražio, jednostavno, tako nam je bilo lakše da funkcionišemo (smeh).
Кoliko je kompleksna promocija jedne destinacije kao što je Novi Sad i šta ona u stvari podrazumeva? Da li može ta vrsta posla da se obavlja bez unošenja ličnih emocija i ljubavi prema gradu?
– Кako sam u prethodnom delu napomenula, tri ključne komponente kojima sam se vodila kroz svaki posao, a posebno kroz rad na promociji destinacije je nemoguć bez dobre organizacije, posvećenosti, ljubavi ili strasti prema poslu. Posao portparola, koji ima zadatak da iznese sve ono što je na nivou sektora razvoja učinjeno, jeste da prati i strategiju razvoja grada u drugim segmentima koje su vezane za turizam (infrastruktura, biciklizam, razvoj grada, ugostiteljski sektor, noćni život, rad kulturnih institucija, saradnja sa kolegama iz drugih turističkih organizacija, praćenje tražnje i to prema različitim tržištima (domaći, regionalni, inostrani)), potom praćenje inicijativa, želja i potreba predstavnika privrede i mnogo toga još. Još važnije, bitno je da portparol lično poznaje ljude iz svih tih segmenata i da prenese pravi utisak i reč koju dobija sa tržišta. Priznajem i to, da nigde nije objavljena knjiga koja nas obučava kako da se kroz taj posao radi na promociji turističke destinacije, a činjenica, da sam sve radila prema ličnom osećaju i nagonu, da posao bude sve bolje i bolje urađen, samo je doveo do rezultata. Jednom ću sigurno objaviti i knjigu na ovu temu, jer smatram da svima može biti od koristi. (smeh) Na to moram da dodam da se ni novinari ne obrazuju na fakultetu o temi turizma, te je moja želja da im u tom segmentu približim temu, učinim je upečatljivom, zaintrigiram publiku i pratioce. Saradnja sa novinarima je od ključne važnosti, jer ako nemate obostrano zadovoljstvo u saradnji, sve je palo u vodu. Ja sam sa većinom novinara postala i prijatelj i veoma smo lako našli način da jedni drugima izađemo u susret, makar se i u nedelju uveče dogovarali i dopisivili oko nekih tema. To opet govori u prilog činjenici da ovaj posao nema radno vreme. Dakle, ovde nije važno plasirati vest, nego je približiti onima koji će tu vest čitati ili slušati. Dešavalo mi se da me na kasi ili na ulici zaustavljaju meni nepoznati ljudi i komentarišu kako uspešan posao vodimo mi iz TONS-a, da se primećuje da sve što radimo ima rezultat u gradu kroz veći broj stranaca, njihovo duže zadržavanje i naravno, samim tim, veću potrošnju. Uspeh je kada vas ljudi iz drugih branši bodre i hvale vaše rezultate (apotekari, lekari, advokati,..). Ne smemo zaboraviti da se turizam u Srbiju vratio kroz EXIT početkom 2000-ih, ali je bilo važno turiste zadržati, proširiti segment turističke tražnje i tržišta i predstaviti im sve vidove turizma, kojima Novi Sad raspolaže. Tu je, ne samo festivalska, već bogata kulturna, sportska, omladinska, seniorska, porodična, poslovna ponuda grada. Posao portparola i promocije turističke destinacije je veoma složen, kompleksan, interesantan, uvek u stanju promene, sadržajan i nikada dosadan.
Dugogodišnji rad na promociji i saradnja s medijima doneli su Vam brojne zanimljive, šaljive, ali i stresne situacije? Šta je u tom smislu na Vas ostavilo najveći utisak?
– Bilo je svega, od ustajanja u 5.00 č za uključenje uživo, preko toga da imamo u gostima novinare iz više zemalja, pri čemu svakog od njih zanima nešto posebno i drugačije, do projekta omladinskog sajma turizma „Youth Fair“ koji smo godinama partnerski radili sa EXIT-om i drugim saradnicima. Uoči toga se nije spavalo, sećam se intervjua u 2.00 č posle ponoći sa Darkom Rundekom, dok sam u tom trenutku u trećem mesecu trudnoće. U većini tih situacija, emocije su išle redosledom: uzbuđenje, strah od neizvesnosti i nepoznatog, smeh, pa suze (radosnice i one druge), a uz sve to vi se u posao unosite celi. To znači da taj posao nosite kući kod muža, dece, prijatelja, roditelja i sve to nije lako nositi, opet se vraćam na to da je za ovaj posao potrebno imati ljubavi, strasti, dobre organizacije i posvećenosti. Ne mogu zaboraviti traženje intervjua od Đorđa Balaševića za kineski CCTV, vijanja u ponoć predstavnika EXIT-a po festivalu, da bi dali izjavu za pojedine britanske medije, ali od svega možda trenutak koji najbolje opisuje ovaj posao je iz 2019. godine. Peti dan u vreme održavanja EXIT-a sa mnom su po ceo dan bili novinari iz Grčke, Mađarske, Кine, Francuske, Nemačke, zajedno sa ruskom delegacijom. Svima udovoljiti, da se osećaju važnim i da dobiju svoju priču po koju su došli, bilo je moguće jedino uz savršenu organizaciju. U tom periodu i dok spavate, budite se sa idejom kako nešto još bolje da uradite. Poslednjeg dana, u nedelju, povela sam svoje dvoje dece od 3 i 4 godine na zajedničko druženje sa gostima na Salašu 137, jer me nisu videle pet dana. Dok dajem izjave, pomažem novinarima da doteraju svoje utiske i priče iz Novog Sada, a moja deca se igraju na salašu kraj nas i svi zajedno „radimo“ na promociji destinacije, jer i novinari su roditelji. Od moje dece dobijaju informacije, kako da se deca provedu u gradu, dok se roditelji zabavljaju na festivalu.
Da li se živeći u drugoj državi i dalje (pod)svesno bavite promocijom Novog Sada?
– Grad Novi Sad je u srcu, kao moj voljeni rodni grad u kojem sam živela preko 40 godina. Dakle, to je ona ljubav pomalo bezgranična, znate mu mane, obožavate mu vrline, radujete mu se prilikom svakog povratka i znajući veliki broj ljudi, mene raduje da nijedan prolazak gradom ne prođe bez neformalnog pozdrava, ćaskanja, šale i dosetki. Novi Sad je grad u kojem u razgovor ulazim bez: „Ćao! Кako si?“, samo se sklizne u razgovor. Volim tu neposrednost, ja je živim. Zato, Novi Sad čak i u drugoj zemlji, kada god imam priliku predstavljam kao „must see” destinaciju i dalje vodeći računa o potrebama i željama turista.
Razgovarala: Maja Guzijan
