U zaleđu sedišta Matice srpske nalazi se Almaški kraj, prostorno kulturno-istorijske celina od velikog značaja koju čine ulice ili delovi ulica: Aleksandra Tišme, Almaške, Baranjske, Đorđa Jovanovića, Zemljane Ćuprije, Zlatne grede, Lončarske, Matice srpske, Milana Vidakovića, Milana Rakića, Nikole Pašića, Petra Kočića, Pećke, Save Vukovića, Svetosavske, Skerlićeve, Sterijine, Tekelijine, Trga Marije Trandafil i Hadžića-Svetića. Ova vredna ambijentalna celina, mestimično narušenog izgleda, čuva iskustvo stanovanja u porodičnim kućama okruženim baštama, gde društveni život teče prisnijim i neposrednijim ritmom. Almaški kraj ima još jednu karakteristiku, a to su uske i krivudave ulice, što je neočekivana pojava kod vojvođanskih urbaniciteta. Onaj ko je kolima ušao u Baranjsku ulicu razumeće netipičnost ovog starog novosadskog kraja.
Kad šetam Almaškim krajem razmišljam o tome kakve su se zgode i nezgode dešavale stanovnicima ovog mirnog rejona u prošlosti. Jednu interesantnost zapisao je novosadski istoričar Živko Marković. Prema Markoviću, izgleda da su samo Pešta i Novi Sad imali Mesečeve ulice. U Novom Sadu je do 1918. to bila savremena Pećka ulica. Nevelika ulica, tada srpskom kraju grada, do 1918. imala je samo desetak kućnih brojeva, a nije bilo ni jedne pekare, kafane, pa ni dućana, jer niko nije želeo da sedište radnje ili bilo kakvog posla bude povezano sa nesigurnim i hladnim Mesecom. U Mesečevoj ulici su prema Markoviću živele penzionisane učiteljice, popadije, usedelice i jedan prota, a svi su držali đake „na kosti i kvartiru“. On je takođe zapisao da je baš u toj ulici, kao đak, stanovao budući ginekolog i kolekcionar, dr Branko Ilić koji je Novom Sadu darovao dragocenu kolekciju likovne i primenjene umetnosti danas izloženu u Zbirci strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada.
Tekst: Gordana Stojaković
Fotografija: TONS
