Muzej pčelarstva i vinski lagum porodice Živanović jeste jedna od posećenijih turističkih destinacija u Sremskim Karlovcima. U njemu možete slušati kako je naš čuveni političar, prosvetni radnik i narodni lekar iz druge polovine 19. veka Vasa Pelagić strogo zabranjivao konzumiranje meda pa hladne vode na prazan stomak. Govorio je da prvo treba ujutru piti mlaku vodu i to tri deci, pa tek onda na vrhu kašičice koju treba podeliti na sedam delova, meda! I ništa od toga ne treba odmah gutati, već držati neko vreme ustima.
Med preko krvnih sudova ide brzo u krvotok, jača krvnu sliku, pomaže srcu i to je svrha konzumiranja! Tako treba i vino uzimati, kao merak i kao lek.
Ovakvu priču kao i mnoge druge na ovu temu, u Muzeju pčelarstva porodice Živanović turisti slušaju u ambijentu koji krasi košnica u obliku crkvice iz 1880. parni topionik za vosak iz 1881. istresaljaka iz 1886. godine kao i knjige i časopisi iz kojih je učio o pčelarstvu Jovan Živanović ali i diplome i pohvalnice koje je dobijao od kraljeva i careva.
Priča o istoriji modernog pčerlarstva kod nas, počinje u drugoj polovini 19. veka.
Naš filolog i reformator-saradnik Vuka Karadžića, Jovan Živanovića predavao je u Karlovačkoj gimnaziji, i na teološkom fakultet koji je nekada postojao u Sremskim Karlovcima. Posle decenije pedagoškog rada kada mu je zdravlje tuberkulozom bilo narušeno, na nagovor svog prijatelja i kolege Djordja Natoševića “odlazi” u prirodu.
Na Fruškoj gori su ga “zapčelarili” pod parolom da neće biti voća ako nema pčela. Bolujući u to vreme od skoro neizlečive bolesti, Jovanu Živanoviću mnogo je značilo vreme koje je provodio u voćnjacima i vremenom je počeo sve više da se interesuje za pčelarstvo. Na početku tada za njega novog “izazova” ubola ga je pčela, i posle toga zdravstveno stanje počelo je da se poboljšava. Da li zbog uboda, blagorodnog vazduha Fruške gore ili nečeg nepoznatog filolog Živanović ozdravlja te započinje uz odgovarajući literaturu i akademske kontake koje je imao po celom svetu, da proučava pčele i med.
Kada je uvideo da pored zdravlja, pčele i njeni produkti mogu i ekonomski da se isplate, odlučio je da “zapčelari” ceo narod. Vremenom je osmislio i košnicu koju je nazvao “amerikana” koja je napravila revoluciju u tadašnjem pčelarstvu. Imala je 16 okvira i Hanemanovu rešetku, otvarala se odozgo, te je rad s njom bio vrlo jednostavan. Ovakva košnica koristi se i danas i zove se “živanovićka”.
Na potezu “Matej” gde su danas elitni karlovački vinogradi odakle dolazi najkvalitetnije groždje, tokom druge polovine 19. veka, profesor Živanović je pravio čitava sela od po 400 košnica. Bile su nalik na kućice s krovom a ulicama je davao latinska i staroslovenska imena. Na svakih stotinu košnica stavljao je po maketu- repliku postojećih manastira Srbije. Pravio je košnice i od onih najprimitivnijih, preko blata pa do onih staklenih na kojima su o pčelarstvu učili karlovački djaci.
Inicirao je uvodjenje pčelarstva na Bogosloviji u Sremskim Karlovcima, pa je tako svaki tadašnji sveštenik bio i diplomirani pčelar sa zadatkom da u kraju odakle je rodom, širi ideje o pčelarstvu. Kada je osnovana te 1878. godine katedra na Bogsloviji u Karlovcima tada je bila druga u svetu, posle Nemačke.
Jovan Živanović bio je i rodonačelnik seleće pčelinje paše. Naime, propisao je da svaka kuća mora imati bar 20 košnica, jer taj broj ne opterećuje domaćinstvo a daje ekonomski i pre svega zdravstveni efakat. U to vreme 20 košnica moglo je taman da stane na laka zaprežna kola koja je vukao konj i na taj način “selio” košnice po mestu i okolini.
Danas se pčelama bavi već peta generacija Živanovića. Jovanov unuk, Borivoje, sakupio je dedine predmete i opremu za pčelarstvo i 1968-me osnovao je Muzej meda i pčelarstva u Sremskim Karlovcima. Posetioci muzeja mogu da, u prostranom dvorištu, uživaju u 200 košnica i stotinak predmeta kojima se pčelarilo u 19-tom veku.
Turisti se posebno oduševe mirisom voska i propolisa iz davnih vremena, kao i ukusima meda po kom je porodica Živanović poznata već preko 150 godina.
