A šta se nudi na meniju, možete osetiti na mnogobrojnim novosadskim festivalima jelu i piću u čast.
Jedna od takvih prilika je i festival domaće, tradicionalne hrane i pića pod nazivom “Ukusi Vojvodine” koji se održava početkom jeseni. Svi koji posete ovaj festival, mogu da probaju stara, zaboravljena vojvođanska jela koja pripremaju mali proizvođači, odnosno porodična gazdinstva. I dok se jedu krompir paprikaš, rezanci sa makom, rinflajš, kulen, štrudle, gomboce ili pite od razvlačenih kora sedeći na drvenim paletama ili balama slame, posetioci festivala ne mogu, a da ne čuju nezaobilaznu ovdašnju vojvođansku tamburicu.
– Bogatsko ukusa hrane i vina karakteriše ovaj festival koji ima za cilj da se podsetimo upravo na sve lepe ukuse koji karakterišu naše podneblje i predstavimo ih turistima koji dolaze u Novi Sad. Jer ljudi najviše vole da uživaju u lepim ukusima i lepoj atmosferi, a ovaj festival im upravo to pruža – kaže organizatorka ovog dnovnevnog događaja u Limanskom parku Nataša Budisavljević.
Festivali i manifestacije kojima obiluje Novi Sad i koji se održavaju tokom svih 365 dana godine, često u svom pratećem delu imaju nešto što je vezano za hranu i piće.
Mnogobrojne tezge sa ovdašnjim i proizvođačima iz cele Vojvodine sveprisutne su na novosadskim ulicama i trgovima, a na njima se uvek mogu pronaći autentični specijaliteti. Jedan od njih je i kitnikez, stari i zaboravljeni slatkiš napravljen od dunje. Kako se zapravo sprema i zbog čega je privlačan ljudima, priča Milana Kuprešanin iz Poljoprivrednog gazdinstva “Šoš”.
– Kitnikez je stari vojvođanski slatkiš. Dunje se oljušte, samelju i kuvaju sa dosta šećera. Dugo se kuva i potom izlije u kalupe, a gotov je kad se stvrdne – kaže Milana
U Novom Sadu osim vojvođanske kuhinje, moguće je upoznati i nacionalne kuhinje nekoliko desetina zemalja sveta u okviru festivala “Food Planet“. Tokom maja svakoga dana se na centralnom gradskom trgu predstavi po jedna država svojim specijalitetima, igrom i pesmom, te je ovaj festival praznik za sva čula i specifičan po svom konceptu.
– U 30 dana se predstavi 30 zemalja, odnosno njihovih nacionalnih kuhinja sa propratnim sadržajima poput tradicionalne muzike ili kulturnih sadržaja. Sva jela koja se pripreme nisu samo za gledanje već i za degustaciju, pa se svako može i na licu mesta uveriti u autentična jela iz raznih podneblja – kaže za 021 Biljana Gavrić iz organizacije ovog festivala.
A kada se govori o hrani, za svakog ko je iz Novog Sada i ko dolazi u ovaj grad na Dunavu, neizostavna je poseta nekom od salaša ili čardi. Gostu su na raspolaganju ukusi domaće hrane, autentičan ambijent, netaknuta priroda. Brojni salaši u okolini Novog Sada predstavljaju idealno mesto za ljubitelje prirode, tradicije i etno stila – mesto daleko od gradske gužve i gde se može naći pravi mir.
Jedan takav je Salaš 137 na Čeneju. Sem restorana domaće kuhinje, poseduje i 15 soba, konjički klub, dečije igralište, sportske terene, a u ponudi je čak i vožnja fijakerima. Vlasnik Aleksandar Samardžija kaže da je nadaleko čuvena gastronomska ponuda salaša, ali i autentičan ambijent koji nas za trenutak vraća u neku daleku prošlost.
– Pravimo jela koja se retko mogu pronaći u drugim restoranima. To su jela koja su se u gastronomiji izgubila u poslednje dve do tri decenije, ali ih naši gosti vole i mi se trudimo da ih pravimo i serviramo na autentični način. Naravno, sem hrane i pića ljudi ovde uživaju u mirnom ambijentu, prirodi i svemu što im se nudi, a čega nema u gradu – priča nam Samardžija.
Sem hrane, toliko već opevane u vojvođanskim pesmama, poput one Balaševićeve “Al’ se nekad dobro jelo”, ovaj region poznat je i po vinima, pre svega fruškogorskim. Da je Fruška gora bogata čokotima vinove loze svedoči i podatak da na njenim padinama u idealnim klimatskim uslovima na izuzetno pogodnom zemljištu vina proizvodi više od 60 porodičnih vinarija.
Fruškogosko vinogorje je jedno od najstarijih u Evropi. Prve čokote vinove loze pre 18 vekova na Frušku goru doneo je rimski imperator Marko Aurelije. Jer, vojvođanska regija je idelana za proizvodnju belih i nekih crnih vina.
Sve ovo bio je dovoljan razlog da Novi Sad dobije i već čuveni vinski festival Interfest. Ovaj festival u centar vojvođanske prestonice u junu mesecu okupi više od 100 vinarija iz zemlje i regiona.
Svi posetioci su u prilici da degustiraju vina uz kulturno-zabavni program, a oni koji se bave proizvodnjom na Interfestu mogu da čuju nekoliko korisnih predavanja iz ove oblasti. Upravo ova sadržajnost festivala privlači Novosađane, ali i stotine turista, kaže organizatorka Nataša Budisavljević.
– Interfest je praznik vina u Novom Sadu, traje tri dana i u ta tri dana svake godine ponudimo na stotine različitih vina, ne samo iz Srbije, već iz još desetak zemalja. Sve ovo prate kulturno-umetnički sadržaji, ali i edukativne radionice na kojima se uvek nešto novo može naučiti o vinu – priča Nataša.
Jedna od brojnih vinarija u kojima se proizvodnja vina prenosi sa kolena na koleno je vinarija Mačkov podrum iz Iriga. Poznati su po mladom vinu portugizeru u čiju čast vlasnik vinarije Sava Jojić svake godine i to trećeg četvrtka u novembru organizuje manifestaciju “Dan mladog portugizera” u centru Novog Sada. Tada, kaže on, Novi Sad, uz nekoliko evropskih prestonica, postaje deo globalne svetkovine mladog vina.
– Mi smo poklonili Novom Sadu nešto što se u svetu veoma ceni i jedini smo na prostoru bivše Jugoslavije koji ovo rade, pa je samim tim i Novi Sad jedini u Srbiji koji ima ovakav vinski događaj – priča Sava Jojić.
Kada se govori o vinima, ne mogu se zaboraviti Sremski Karlovci, mesto poznato kao centar srpske duhovnosti, kulture i prosvetiteljstva u koje je kratkotrajni izlet za Novosađane ili domaće i strane turiste postao odavno redovna stvar. Čarde i restorani da Dunavu kraj Karlovaca, čuveno izletište Stražilovo ili sremskokarlovačke vinske ture samo su neka od omiljenih mesta za odmor. A vina iz ovog mesta ili drugih podno Fruške gore najbolje je probati u nekoj od autentičnih vinarija ili na manifestaciji vinu u čest – čuvenom Grožđebalu.
Po svemu navedenom, jasno je da u Novom Sadu i njegovoj okolini niko neće ostati ni gladan ni žedan. Bilo da se odlučite za neki moderan restoran ili ste više ljubitelji tradicije koje nude salaši i čarde, gostoprimstvo domaćina je uspomena koja će svakog uvek iznova vraćati na vojvođanske puteve.
Izvor: Radio 021
