52 vikenda – Predlog za septembar

Manifestacije u duhu vojvođanske tradicije

Od davnina su se na ovim prostorima ukrštali putevi Istoka i Zapada, mnogi su narodi tu našli svoje utočište, doneli svoje običaje i navike. Mešanjem sa domaćim stanovništvom i podnebljem čija zemlja svako seme dobro prima, rođena je jedinstvena vojvođanska gastronomija i imidž da se ovde uvek dobro jelo. 

Upravo iz potrebe da se Vojvodina brendira kao prepoznatljiva enogastronomska destinacija koja privlači mnogobrojne turiste i ljubitelje dobrog zalogaja, nastao je festival Ukusi Vojvodine. Na festivalu se predstavljaju izlagači domaće hrane i pića, kao i restorani koji pripremaju hranu po vojvođanskim receptima, poput gulaša, perkelta, šumskog paprikaša, te poslastica, kao što su gomboce, štrudle i rezanci s makom. Osim toga, posetioci mogu da uživaju u bogatom muzičkom programu i brojnim radionicama za decu i odrasle. Zbog svega navedenog ne iznenađuje činjenica da je ovaj festival omiljen među svim generacijama posetilaca koji svake godine na Ukusima Vojvodine ispune Limanski park do poslednjeg mesta.

Uživanje u vojvođanskoj gastronomiji ne bi bilo kompletno bez muzike tamburaša. Svakog septembra, Novi Sad je okićen zvucima tamburice i starih fijakera, bojama narodnih nošnji, mirisima tradicionalnih vojvođanskih kolača i ukusima najlepših fruškogorskih vina na Tamburica festu. Na festivalu nastupaju orkestri iz zemlje i inostranstva koji se u takmičarskom delu programa odmeravaju za izbor najboljeg, a vokalni solisti iz celog sveta učestvuju u izboru za najbolju autorsku pesmu festivala. 

Svim ljubiteljima tamburaške muzike preporučujemo posetu izložbe „Tamburaška tradicija u Vojvodini“ u prostorijama Svetske tamburaške asocijacije u centru Novog Sada gde se mogu upoznati sa primercima starih tamburaških instrumenata, fotografijama orkestara, graditeljskim materijalom, kao i ličnim predmetima nekih od najznačajnijih ličnosti iz sveta vojvođanske tamburaške umetnosti.

Tekst: Slavica Lončar

Sremski Karlovci – Vinska galaksija i mesto svetskog mira

Sremski Karlovci su vinska galaksija. U gradiću čije jezgro možete prepešačiti uzduž i popreko za pola sata brzog hoda, na radost mnogih ljubitelja vina živi petnaestak vinarija i vinskih podruma. Istorija beleži Sremske Karlovce, kako po događajima značajnim za istoriju, kulturu i identitet srpskog naroda, a preko Karlovačkog mira i za istoriju Evrope, tako i po vinima koja su, osim slave, stanovnicima donosila i značajne prihode.

Sremskokarlovačko vinsko područje je prepoznato po odličnim vinima od sledećeg sortimenta grožđa: italijanski, rajnski rizling, sila, šardone, neoplanta, petra, panonija, tamjanika, muskat žuti, traminac, sovinjon beli, pino beli, crni i sivi, merlo, kaberne sovinjon, kaberne fran, frankovka, vranac, probus, portugizer i dr.

U savremenoj ulici Karlovačkog mira danas se, pored znamenite Kapele, nalazi mnoštvo porodičnih vinarija: Porodična vinarija MK Kosović, Podrum Probus, Podrum Petrović, Vinarija Vinum, Vinarija Kiš i Vinarija Dulka, a u blizini su Vinarija Kurjak i Vinarija Mrđanin. U centralnoj gradskoj zoni su: Vinarija Benišek-Veselinović, Vinarija Došen i Vinarija Bajilo. Na uzvisini iznad varoši, na padini, okružena čokotima vinove loze, nalazi se Vinarija Đurđić. Muzej pčelarstva – Vinska kuća Živanović je znamenito karlovačko mesto koje, pored odličnih vina i isto takvog meda, čuva tragove istorije razvoja vinarstva i pčelarstva kod Srba.

U slavu vina i vinara ovde se održavaju Prolećni festival vina Sremski Karlovci (maj) i Karlovačka berba grožđa (septembar).

Više detalja možete naći na sledećem linku: https://novisad.travel/vinski-put-3/

Kapela mira je mesto značajnog istorijskog događaja, potpisivanja Karlovačkog mira (1699), koji je uneo ime Sremskih Karlovaca u sve svetske istorije novog veka. Građevina u kojoj je potpisan Karlovački mir je srušena posle 1710. i na njenom mestu je, u znak zahvalnosti Bogorodici za veliki uspeh Austrije na bojnom i diplomatskom polju, sazidana katolička Kapela Gospe od Mira.

Kapela Mira je podignuta u obliku velikog turskog šatora, pa se često kaže da je njena arhitektura orijentalna. Naknadno sazidan zvonik, na kojem se nalazi sat, promenio je prvobitni oblik građevine. Savremena građevina, kao i prvobitna, poseduje četiri ulaza, ali unutrašnjost je sasvim uređena za potrebe kapele. Tu su oltar, orgulje i sedišta za vernike. Kuriozitet je da je istočni ulaz na koji je ušla delegacija Osmanskog carstva zazidan, a na njegovom mestu je izgrađen mali oltar. Posetu Kapeli mira potrebno je najaviti Turističkoj organizaciji Opštine Sremski Karlovci.

Tekst: Gordana Stojaković

Ledinci – novosadski deo Fruške gore

Stari i Novi Ledinci su komune burne istorije. Stari Ledinci su spaljeni 1942, a zatim po završetku Drugog svetskog rata decenijama obnavljani, delom i na novom mestu, danas poznatom kao Novi Ledinci. Materijalizovani tragovi lokalne istorije su dve česme u Starim Ledincima, sa uklesanim godinama 1842. i 1885. kao i ostaci srednjovekovne crkve na lokalitetu Klisa, za koji neki istraživači veruju da je nestali manastir Sv. Save koji se pominje u 16. veku.

Naselje je izgrađeno na obroncima Fruške gore, te se ovde često mogu videti izletnici koji uživaju u pogledu sa nekoliko vidikovaca u okolini, ili u šumskom okruženju, duž staza za šetnju prema Perinoj pećini, ili ka izletištima Popovica i Orlovo bojište.

Mnogi Novosađani rado dolaze u Porodičnu vinariju Antonijević u Novim Ledincima i Podrum Miljević u Starim Ledincima po odlična vina i mnogo više od toga. Ledinačke sadržaje boravka upotpunjuje i ponuda za rekreativce i ljubitelje jahanja koju nudi Konjički klub „Šumska štala” čije su aktivnosti prilagođene, kako početnicima tako i iskusnim jahačima.

Ljubitelji gastronomskih užitaka neće propustiti da posete Porodično gazdinstvo Stojadinović-Pintar (Naša farma kozica) i kupe proizvode od kozjeg mleka. Ne treba propustiti ni gastronomski užitak koji podrazumeva i fruškogorska vina u restoranu „Vidikovac” sa kojeg se pruža panoramski pogled na Novi Sad.

Tekst: Gordana Stojaković

Septembar u Sremskoj Kamenici

Mnogi su Sremsku Kamenicu uglavnom posmatrali iz neke od čardi na Ribarcu i Kamenjaru, ili usput, žurno hitajući na Fruškogorski maraton. Istina je da je Sremska Kamenica posebno mesto, ono koje su grofovi Marcibanji-Karačonji izgradivši dvorac odabrali za boravak i uživanje. Sremska Kamenica je urbanicitet nastao na mestu povoljnih ruža vetrova, na obroncima lekovite Fruške gore u priobalju Dunava, jednom rečju na mestu koje se samo poželeti može.

Grofovska porodica Marcibanji de Puho je uz dvorac izgradila i park u stilu engleskog pejzažnog vrta, koji je bio obogaćen retkim rastinjem i kamenim skulpturama. Danas je to najstariji i najprostraniji novosadski park. Dvorac Marcibanji-Karačonji je posle Prvog svetskog rata otkupljen novcem Džona Frontigema da bi u njemu Darinka Grujić Radović vodila Srpsko-amerikanski dom za ratnu siročad. Dečje selo u Sremskoj Kamenici je nastavak novosadske tradicije zbrinjavanja dece kojoj je potrebna društvena briga i pažnja.

U centru mesta se nalaze srpska pravoslavna Crkva Rođenja Presvete Bogorodice (1758) i rimokatolička Crkva Našašće Svetog Križa (1811). U blizini je i Spomen-zbirka Jovana Jovanovića Zmaja (Zmajev muzej) koju poseti većina školaraca Srbije. Muzej je jedna od relikvija Novog Sada, jer podseća na to da su generacije dece odrasle uz pesme Novosađanina Čika Jove Zmaja (www.museumns.rs).

Za ljubitelje vina u centru mesta je i Podrum Šukac, vlasništvo porodice Savić gde tradiciju vinarstva danas nastavlja šesta generacija ove sremskokameničke porodice. Ova vinarija Novosadskog vinskog puta, poseduje pored podruma i lepu degustacionu salu u ambijentu stare „švapske kuće”.

Na izlazu iz Sremske Kamenice, na obali Dunava, smešteno je Udruženje ribolovaca i ljubitelja Dunava Sremac, poznata kamenička čarda sa baštom koja pruža lep pogled na bačku stranu. Specifičnost čarde je riblja čorba, a uz pripremljen riblji obrok možete degustirati vina Podruma Šukac.

Tekst: Gordana Stojaković

Svemirski muzej i Kosmodrom 

Septembar je mesec povratka u školske klupe posle letnjeg raspusta, mesec kada se uče nove stvari, usvajaju nova znanja. To je i prilika da se na jedan zabavan način pronikne u tajne kosmosa i njegovog istraživanja na manifestaciji pod nazivom Kosmodrom. Deci se na jedan interesantan, interaktivan način približava mnoštvo sadržaja iz STEM oblasti („Science, Technology, Engineering, Mathematics“). Putem demonstracija i radionica, najmlađi, ali i oni nešto stariji posetioci mogu da se upoznaju sa izradom raketa i malih satelita, njihovim lansiranjem, upravljanjem dronovima i robotima, osnovama programiranja, ali i da posmatraju Sunce i učestuju u raznim kreativnim radionicama.

Ako neko propusti priliku da prisustvuje Kosmodromu, uvek može da poseti Svemirski muzej. To je prvi tehnički muzej u Novom Sadu, a nalazi se na dve lokacije na Petrovaradinskoj tvrđavi – u Planetarijumu i klubu „Tunel“. Pored postavke muzejskih eksponata koji predstavljaju istorijska dostignuća kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou, posetioci su u prilici da vide i dožive nesvakidašnji interaktivni sadržaj, audio-vizuelne efekte, učestvuju u radionicama, praktičnim demonstracijama i drugim sadržajima povezanim sa astronomijom, svemirskim inženjeringom i „Deep Space“ istraživanjima. Programi u okviru Svemirskog muzeja su prilagođeni uzrastu posetilaca i pružaju odgovore na pitanja o tome da li Srbija ima satelite u svemiru, da li ima svoj svemirski program i na koji način se postaje deo tog programa, ko ima najlakše raketne modele na svetu, koliko je velika Međunarodna svemirska stanica i mnoga druga.

Tekst: Slavica Lončar

Zbog ogromnog interesovanja za sadržaje muzeja, posetu je neophodno unapred najaviti putem Instagram stranice  Svemirskog muzeja