52 vikenda – Predlog za maj

Staro gradsko jezgro Novog Sada

Centralno gradsko jezgro Novog Sada je izložbeni paviljon različitih arhitektonskih stilova, od baroka do moderne. U raskošnom nizu duž Zmaj Jovine i Dunavske ulice moćno stoje zgrade i crkve, obeležja epoha i istorijskih zbivanja. Ali, ako pogledate pažljivije videćete mnogobrojne pasaže koje kroz utrobe masivnih zgrada vode u prostore u kojima treperi živost.

Nekadašnja dvorišta danas su često inventivni prostori koji kriju kafiće i restorane sa baštama, pivnice, galerije, knjižare, poslastičarnice, ponekog časovničara, ili drugog zanatliju, prodavnice najrazličitije robe i suvenirnice. Postoje pasaži u kojima za vreme letnjih vrućina možete odahnuti pod krošnjom ogromnog platana, kupiti knjigu, zatim pojesti džinovski sendvič u radnji pored, ili kupiti neki poseban suvenir, ali i oni gde za vreme kiše ili vejavice možete popiti kuvano vino, pojesti štrudlu i pogledati slike na izložbi koja traje u susednom prostoru.

U centru grada su i sledeći restorani nacionalne kuhinje: Veliki, Kod Fazana, Lazin salaš, Sokače, Fontana, Špajz Salaša 137 i brojni drugi.

Tekst: Gordana Stojaković

Fruška gora – mesta za odmor i sećanje duž Partizanskog puta

Partizanski put se proteže duž središnog bila Fruške gore u pravcu istok-zapad. Duž ovog puta se nalaze mnogobrojna mesta koja podsećaju na antifašističku borbu naroda Srema tokom Drugog svetskog rata. Danas su mnoga takva mesta (obično obeležena spomenikom ili nekim drugim obeležjem) dostupna izletnicima. Ona su naša mesta za odmor i sećanje. To su: Iriški venac, Široke ledine, Rohalj baze, Jabuka, Mošin grob, Lepinjicin grob i Ciganski logor.

Duž glavnog bila Fruške gore nalaze se i ona mesta na koja je spasonosno pobeći u vrelim letnjim danima. To su poznata izletišta Letenka, Osovlje i Brankovac i manje posećeni lokaliteti Orlove stene, Astali (Stolovi), Popov čot, Kraljev izvor.

U prostoru koje određuje fruškogorsko glavno bilo, šest kilometara od Sviloša, nalazi se Vila Ravne koju su izgradili italijanski plemići Odeskalki. Posle Karlovačkog mira grofovi Odeskalki su vladali dobrim delom Srema. Bili su veliki graditelji, zaslužni i za razvoj vinarstva, jer su početkom 19. veka osnovali vinariju u Erdeviku. Vila Ravne je menjala vlasnike i namene. Danas pripada Vladi AP Vojvodine i nije dostupna za posete. Ono što jeste dostupno su očuvane šume bukve, lipe, hrasta i graba koje okružuju Vilu. Lokalitet Ravne je zbog prirodnih vrednosti koje poseduje pod najstrožim režimom zaštite. Bukove šume na lokalitetu Ravne nominovane su za upis u registar „Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih delova Evrope”.

Deo spomenika i znamenitih mesta NOB-a duž Partizanskog puta, koji spaja Banstol na istočnoj strani i Neštin na zapadnoj strani Fruške gore, Turistička organizacija Grada Novog Sada uvrstila je u posebnu turističku rutu pod nazivom „Ustanička Fruška gora”.

Više o ovoj temi saznajte OVDE.

Tekst: Gordana Stojaković

Petrovaradinska tvrđava

Petrovaradinska tvrđava, poznata i kao „Gibraltar na Dunavu“, jedna od najvećih, najočuvanijih i najkompleksnijih tvrđava Evrope, pravo remek delo vojne arhitekture 18. veka. Gornjim gradom dominira najprepoznatljiviji simbol Novog Sada, Sat kula ili „Pijani sat“, odakle se pruža najleši pogled na Novi Sad, Dunav ali i obronke Fruške gore. Stare zidine i kapije vratiće vas na tren u prošlost i vreme kada je tvrđava bila neosvojiva. Nekada kasarne i vojni objekti na Tvrđavi, danas su restorani, kafei, ali i umetnički ateljeji i institucije poput Muzeja Grada, Ateljea 61, Svemirskog muzeja.

U podnožju Tvrđave je Donji grad, „Gradić“, romantična barokna četvrt šarenih starih kuća ispresecana uskim uličicama. Posebnu vrednost Gradiću daju i Rimokatolička crkva Svetog Jurija sa mističnom kriptom, Srpska pravoslavna Crkva Sv. Pavla, kao i rodna kuća bana Josipa Jelačića.

Petrovaradinska tvrđava je domaćin i najpoznatijim novosadskim festivalima poput EXIT-a i Festivala uličnih svirača (Gradić festa).

Restorani na tvrđavi pružaju nesvakidašnji doživljaj upotpunjen raznovrsnim gastronomskim specijalitetima, dobrim vinima i zvucima tamburice. Gastronomsku ponudu čine restorani: „Terasa”, „Sat”, „Karlo Tvrđava”, „Balkan ekspres 021”, čarda „Aqua Doria”, „Le Klok Bistro”.

Ušuškan u prostor tvrđave, smestio se i konjički klub „Petras”. Klub nudi rekreativno i terapijsko jahanje. U klubu se nalazi i poni-kutak za najmlađe, kao i kantina kluba za odmor i uživanje.

Više detalja možete naći na sledećem linku: https://novisad.travel/petrovaradinska-tvrdava/

Tekst: Miloš Dunjić

Kovilj – pecaroški raj

Mnogi će način da se odmore, opuste i zaborave na vreme i obaveze naći na vodama ili obalama reka u pecanju. Novosadsko područje je oduvek bilo upućeno na Dunav i njegove rukavce. Jedna od najpoznatijih Novosadskih ribolovnih destinacija je svakako Kovilj i Koviljsko-petrovaradinski rit. Najviše se peca na lokalitetima Arkanj, Šlajz i Tikvara, a ukoliko ste dovoljno vešti i strpljivi, ovde ćete doći do šarana, štuke, tolstolobika, deverike, ali i drugih vrsta riba. Dnevne ili godišnje ribolovačke dozvole pribavljaju se na adresi Šumske uprave Kovilj (JP Vojvodina šume) Duška Vickova 41, ili kod ribočuvara.

Na istoj adresi je i Eko centar Kovilj JP Vojvodina šume, staratelja Specijalnog rezervata prirode Koviljsko-petrovaradinski rit. Uz prethodnu najavu organizuju brojne eko turističke programe: vožnje motornim čamcima ritom, pešačke ture rezervatom i „ekološke učionice” (https://www.vojvodinasume.rs/).

Tekst: Miloš Dunjić

Poljoprivredni sajam

Novosadski sajam je jedna od najuglednijih sajamskih institucija u ovom delu Evrope čije korene možemo naći u 19. veku, mada se ovde prvom zvaničnom aktivnošću u modernom obliku smatra Prva novosadska izložba zanatskih, industrijskih i poljoprivrednih proizvoda iz 1923. Od tada je Novosadski sajam bio i ostao prestižno mesto susreta predstavnika različitih industrija i biznisa koji ovde predstavljaju sopstvene proizvode i usluge, sklapaju poslove sa poslovnim partnerima i kupcima, te stiču znanja o najnovijim trendovima u oblastima u kojima posluju.

Među sajmovima automobila, sporta, energetike, ekologije, obrazovanja, zlatarstva, medija, mode, knjiga i drugih koji se organizuju u okviru Novosadskog sajma, značajem, tradicijom i brojem posetilaca ističu se Međunarodni poljoprivredni sajam i Međunarodni sajmovi lova i ribolova, turizma, ekologije i sporta i drugi.

Zahvaljujući Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, Novi Sad je u maju evropska regionalna prestonica agrara. U halama Novosadskog sajma tada se izlažu poljoprivredni proizvodi, mašine za obradu zemlje, među kojima traktori privlače najveću pažnju, kao i sve što je potrebno za voćarstvo, povrtarstvo i stočarstvo. Među izložbenim prostorima tradicionalno su posećeni oni na kojima je Nacionalna izložba stoke, gde posetioci često fotografišu rasne krave, ovce i nezvanične zvezde smotre – bikove koji teže od tone i po do dve.

Tekst: Gordana Stojaković

Biciklističke rute – Fruška gora 

Frušku goru možete obići i doživeti na biciklu. U Info centru Nacionalnog parka Fruška gora na Iriškom vencu možete iznajmiti biciklove uz prateću opremu i dobiti informacije o sadržajima u samom parku. Biciklove možete iznajmiti i u prostoru kompleksa hotela Fruške terme u Vrdniku.

U želji da na najbolji način doživite Frušku goru na biciklu kreirali smo kružne biciklističke rute vaših vožnji na kojima su izletišta, spomenici NOB-a, manastiri, vidikovci, konjički klubovi i brojni drugi lokaliteti.

Preporučena ruta za rekreativce:

1. Iriški venac – Zmajevac – Iriški venac – Spomenik Sloboda – TV Toranj (hotel Norcev) – Iriški venac

Dužina: 13 km,
Trajanje vožnje: do sat vremena
Prosečna brzina: 15km/h

Preporučene zahtevnije rute:

1. Iriški venac – Zmajevac – Vrdnik – Irig – Staro i Novo Hopovo – Iriški venac

Dužina: 33 km,
Trajanje vožnje: dva sata
Prosečna brzina: 15km/h

2. Iriški venac – Zmajevac – Brankovac – Pavlasov čot – Spomenik Bošku Palkovljeviću Pinkiju – Široke Ledine – Mala Remeta – Jazak – Vrdnik – Zmajevac – Iriški venac

Dužina: 37 km,
Trajanje vožnje: dva i po sata
Prosečna brzina: 15km/h

3. Iriški venac – Partizanski put (Sloboda, TV toranj, …) – Velika Remeta – Krušedol (manastir, konjički klub..) – Neradin – Grgeteg – Irig – Staro i Novo Hopovo  – Iriški venac

Dužina: 48 km,
Trajanje vožnje: tri sata
Prosečna brzina: 15km/h

Tekst: Miloš Dunjić

Novosadski i temerinski vinari

Možda će savremenicima biti neobična tvrdnja da jedan urbani, mnogoljudni Novi Sad, unutar gradskog hatara ima vinare i vinogradare. Istoriografija beleži da su u prvoj polovini 18. veka stanovnici grada, koji se tada zvao Petrovaradinski Šanac, na sremskoj, fruškogorskoj strani Dunava imali oko tri stotine vinograda. Pojava je bila do te mere raširena da je gotovo svaka srednje imućna porodica imala sopstveni vinograd. Potreba za proizvodnjom vina bila je tolika da su oni stanovnici Šanca koji su obrađivali vinograde na manastirskim posedima pristajali na visoke namete – desetak i motičinu (jedna motika je iznosila oko 1000m²) samo da imaju vinograd. Savremeni novosadski vinogradari i vinari naslednici su, kako tog vinogradarskog umeća, tako i strasti koja se vezuje za vinovu lozu i vino.

Novosadski vinski putevi danas se pružaju i na bačkoj i na sremskoj strani grada. Sa bačke strane postoje Vinarija Vojnović u Begeču, te Vinogradi i Vinarija Vindulo i Craft Кabach Winery u obližnjem opštinskom središtu Temerina, dok u centru grada mnogobrojne vinoteke nagoveštavaju posetiocima da se nalaze na području koje je „par excellence“ vinski reon.

Čim pređete iz bačkog dela Novog Sada na sremsku stranu, možete posetiti nekoliko novosadskih vinara: Podrum Šukac u Sremskoj Кamenici, Porodičnu vinariju Antonijević i Podrum Miljević u Ledincima, Vinariju „Salaxia“, Organsku vinariju Imperator i Vinariju Dumo u Rakovcu i probati njihova vina, te čuti priče o tradiciji vinarstva koja se generacijama čuvaju kao zaveštanja. Deo tradicije je i savremeni sortiment  grožđa koji za proizvodnju belih fruškogorskih vina čine: talijanski rizling, šardone, župljanka, sovinjon, traminac zatim neoplanta, sila, rajnski rizling i dr, a za crvena vina: merlo, probus, frankovka, portugizer, kaberne sovinjon, kaberne fran, pino crveni i dr.

Više detalja na sledećem linku: https://novisad.travel/vinski-put-1/

Tekst: Gordana Stojaković