Svedoci smo velike popularnosti električnih trotineta ne samo u svetu nego i kod nas. Od proleća ova sprava je opšteprisutna u gradu, možda i poznajete nekog ko ima u svom vlasništvu jedan primerak. Naš tim je imao želju da se oproba u vožnji zbog čega smo posetili Trotinet-rent u ulici Laze Telečkog. Ljubazno osoblje nam je dalo kratak kurs vožnje i nekoliko saveta kojih se treba prilikom vožnje pridržavati.
Naša destinacija za vožnju je bio kej, a razlozi su višestruki – blizina keja od centra grada, odlična staza koju smo koristili za probnu vožnju kao i veoma bogat turistički sadržaj. Prvih nekoliko minuta vožnje je bilo „nesigurno“ dok se nismo malo uhodali, tad je uživanje moglo početi. Svakako smo na umu imali bezbednost pešaka, što je i prvi i osnovni preduslov za uključivanje u saobraćaj na točkovima.
Kej se proteže u dužini od 5 kilometara, a naša polazna tačka je bilo ušće kanala DTD u Dunav. Od Žeželjevog mosta naišli smo na mnoštvo interesantnih stvari koji su koji su upotpunili užitak vožnje električnih trotineta. Najpre smo naišli na prvi od dva spomenika na keju, na spomenik Uzeira Hadzibejlija, azerskog kompozitora i čoveka koji je napisao Azerbejdžansku himnu. Samo 800 metara dalje nalazi se spomenik Žrtvama racije, delo vajara Jovana Soldatovića, u znak sećanja na „januarsku raciju“ 1942. godine. Ovaj deo keja je i veoma popularan među mladima kao mesto okupljanja tokom večernjih časova petkom i subotom, a i lokacija je odlična zbog predivnog pogleda na tvrđavu i „pijani“ sat. Pored ova dva spomenika kej krase i dva murala. Mural tigra „štiti“ ugao ulice Kozačinskog i Keja, dok mural Anđela (koji je najvećim delom oštećen nažalost) gleda ka Dunavu, a nalazi se na uglu Beogradskog keja i trga Neznanog junaka. Dok smo „zujali“ dalje prošli smo i tablu sa informacijama o mostu Franca Jozefa, od koga su ostali samo stubovi koji vire iz vode i predstavljaju testament turbulentne prošlosti našeg grada.
Na samom kraju, ili početku, zavisi odakle krenete, keja nalazi se Kineska četvrt, značajno industrijsko nasledđe Novog Sada, koje je treuntno u procesu rekonstrukcije. Ono što da daje „život“ ovom delu grada su i sportski tereni za mali fudbal, košarku, tenis, te boćanje i mini golf. Pored njih na keju se mogu naći i teretane na otvorenom. Naravno ne možemo zaboraviti ni na plaže Štrand i Bećarac. Štrand je najpopularnija i jedna od najuređenijih plaža na celom toku Dunava. Otvoren je 1911. godine, a nekada je do njega vozio popularni tramvaj Trčika. Celokupnu sliku keja zaokružuju ugostiteljski objekti u kojima se možete okrepiti i osvežiti uz divan pogled na Dunav.
Ma koliko dug kej bio, relativno brzo smo ga prošli na električnim trotinetima. Moramo priznati da su nas veoma prijatno iznenadili i da tokom vožnje nismo skinuli osmeh sa lica. Dosta su ekonomični i laki za upotrebu tako da svima želimo preporučiti da se oprobaju na ovoj spravi.
Napomena ukoliko se odlučite kupiti ili rentirati električne tortinete želimo vam dati i par saveta:
- Nemojte razvijati preveliku brzinu i ostavite dovoljno prostora između vas i drugih učesnika saobraćaja za kočenja
- Stručnjaci preporučuju i nošenje kacige prilikom vožnje
- Naša preporuka je da nosite naočare prilikom vožnje kako bi zaštitili oči od spoljnih uticaja
- Ukoliko vozite trotinet po pešačkoj stazi smanjite brzinu na brzinu kretanja pešaka, naročito ako ima dece
- Prilikom vožnje, vozite sa obe ruke na kormanu trotineta
- Tokom vožnje obratite pažnju na ivičnjake, rupe i džombe na putu
- Nemojte voziti trotinete preko bara ili vlažnih površina pošto se elektronika nalazi ispod površine na kojoj stojite prilikom vožnje
Autori: Ognjen Dokić i Aleksa Džakula