Kuće u Štrosmajerovoj ulici su, sudeći po spoljašnjosti, nalik kolačićima presvučenim raznobojnim fondanom. Sve liči na scenografiju nenametljivog filma o Ivici i Marici u koji su zgodno uklopljeni popularni hostel, suvenirnica i osnovna škola. Da je tako svedoče grupe tirista koje škljocajući fotoaparatima prelaze neveliku razdaljinu od Trga vladike Nikolaja do stepeništa koje vodi na Gornji grad Petrovaradinske tvrđave. Ipak, onaj interesantniji deo ulice ostaje skriven i često nedostupan posetiocima.
Tik uz stepenište nalazi se rimokatolička Crkva Sv. Jurja, momumentalni, barokni hram na koji se naslanja zgrada nekadašnjeg jezuitskog samostana, danas rezidencija Sremskog biskupa. Mnogi istoričari umetnosti smatraju da kompleks nekadašnjeg isusovačkog hrama, danas župne Crkve Sv. Jurja, sa samostanom predstavlja najvredniji sakralni barokni objekat u Vojvodini. Pročelje crkve, izgrađene 1714. krase statue Sv. Franje Ksaverskog i Sv. Jana Nepomuka, a pročelje samostana, izgrađenog 1734. statua Sv. Ignacija Lojole. Raskošnost crkvenog enterijera fascinira. Među pet oltara dominira glavni, posvećen Sv. Jurju iznad koga je monumentalna slika patrona. O značaju hrama govori podatak das u ga posetili car Franja Josif I kralj Aleksandar. U Crkvi Sv. Jurja se čuva i slika Snežne Gospe Tekijske, dar slavnog vojskovođe Evgenija Savojskog, pobednika u bitkama protiv Osmanlija kod Sente 1697, Petrovaradina 1716. i Beograda 1717. Ispod baroknog hrama se nalazi kripta u kojoj su posmrtni ostaci plemstva, sveštenstva, značajnih ličnosti i visokih oficira sahranjenih ovde tokom 18. i u prvoj polovini 19. veka. Među njima je i Joseph de Stuart, pripadnik škotske dinastije Stjuart. Crkva je povremeno otvorena za posete.
U skivenom kutku, u prostoru između Crkve Sv. Jurja i Kapije Karla VI, nalaze se ostaci objekta koji je bio deo Golubije pošte Vojske Kraljevine SHS/ Jugoslavije čija je komanda bila smeštena u današnjoj Beogradskoj ulici u zgradi Oficirskog paviljona, tada Kasarni vožd Karađorđe. Objekt s pravom nije na turističkoj trasi i ne treba mu prilaziti. Ako znamo da u Berlinu (Špandau), Briselu i Tokuju postoje spomenci ratnim golubovima i njihovim odgajivačima, onda bi Petrovaradinska tvrđava mogla postati mesto gde bi priča o golubovima veteranima dobila zasluženo mesto.
U Štrosmajerovoj postoji i mesto koje se ne može izostaviti. To je Café Dublin, neformalni kulturni centar Petrovaradina (i šire), mesto sa dušom gde spokojno možete zaboraviti mobilne telefone i svet van onoga koji sedi do vas ili prekoputa, koji vas gleda u oči dok sa vama razgovara. Tu možete doživeti neočekivana iskustva: od autentične boemije i vesele opuštenosti uz šank do odličnih svirki, projekcija filmova i drugih programa za rekovalescenciju emocija i empatije. Potrebno je samo da proverite radno vreme.
Informacije za posetioce:
Crkva Sv. Jurja, Štrosmajerova 20;
Café Dublin, Štrosmajerova 5;
Hostel & Café Varad Inn, Štrosmajerova 16;
Werkštat concept store, Štrosmajerova 10.
Tekst: Gordana Stojaković
