Legenda kaže… jednog lepog, sunčanog dana odlučili smo da našim dragim gošćama, blogerkama iz Zagreba, priredimo malo iznenađenje i odvedemo ih na jedno od najbajkovitijih mesta u Novom Sadu – poslastičarnicu “Vremeplov”.
Već na prvi pogled, naše gošće su bile oduševljene, jer već sam eksterijer stvara impresije kao da smo u nekom vrtu Bečkog dvora. Naši domaćini bili su vlasnici poslastičarnice Nemanja Kovačić i njegova supruga Jasmina, koja nam je odmah ponudila ‘krem’ kafu, smatrajući to dobrim početkom našeg druženja. I zaista to i jeste bio najbolji i svakako najaromatičniji početak ovog druženja.
Naše gošće želele su odmah da saznaju sve o “Vremeplovu” a i mi domaćini, iako smo već odavno upoznati sa prostorom i konceptom ove stare i nadasve poznate novosadske poslastičarnice, nismo bili ništa manje nestrpljivi i radoznali da čujemo sve ispočetka.
Kada smo ušli u poslastičarnicu imali smo utisak kao da smo zakoračili u nekakvu bajku. Okretali smo se oko sebe, primećujući da od krova raste visterija, baštu krasi datura, a sam vrt bašte ukrašen je drvetom limuna, mandarine i pomorandže što doprinosi egzotičnosti, a tu je i staklenik koji je pravljen ručno. Na zidu je slika Meri Popins, zatim kasa iz Njujorka, jedrenjak iz Kolumbije, stara pegla, klavir, violina, trombon, harmonium, stara telefonska centrala. Svi ovi antikviteti u potpunosti opravdavaju naziv poslastičarnice, jer zaista vode na putovanje kroz vreme.
Vlasnik Nemanja nam je ispričao kako je zapravo prvo hteo da otvori auto-salon, ali ga je u tome ‘sprečila’ komšinica koja je rekla da ovakav deo grada zaslužuje jednu dobru poslastičarnicu, a ne auto-salon. I tako je nastao “Vremeplov”, potpuno spontano. Iako je značenje ove reči zapravo ‘od boga poslato’, možda nastanak poslastičarnice i nije sve bila samo puka slučajnost.
Ovaj naziv je poslastičarnici dat jer prostor poseduje puno antike i artefakte koji su skupljani po celom svetu, ali jedan deo predstavlja i porodičnu svojinu, kao na primer stari ormar koji je miraz Jacine bake. Svega tu ima. Kafa se donosi iz najrazličitijih delova sveta (Tanzanije, Kenije, Mediterana, Grčke), pa tako poslastičarnica nudi čak 240 kombinacija kafe, a izgradili su i sopstveni brend espresa koji se zove, naravno, Vremeplov. Pored vitrina sa raznim antikvitetima, vitrina sa nekim drugim dragocenostima je svakako vitrina sa kolačima – parče besmrtne torte, torta vojvotkinje, pariski i novosadski doručak, a ono što se svakako izdvaja jeste torta Mira Banjac. Torta je napravljena za Mirin 80-i rođendan, kada je bila premijerno poslužena u Srpskom narodnom pozorištu. Bila je u znaku broja 80 – težila je 80 kilograma i bila 80 cm u prečniku, a na naše pitanje koji je recept za Miru Banjac, Jasmina je odgovorila: „Čokolada, čokolada i čokolaaada“. Zaista bajkovit, kremast ukus, sa punoćom čokoladne magije sa tek nešto malo osvežavajuće narandže, je nešto što sasvim sigurno ne vraća u prošlost nego ostavlja u sadašnjosti i zaustavlja u trenutku. Ovakvom ukusu se ne može odoleti, i ovakvom ćemo se ukusu sasvim sigurno s vremena na vreme ponovo vraćati.
Torta Mira Banjac je od skoro i formalno zaštićena kao novosadska poslastica, jer to je i zaslužila, kao što je i naša legendarna glumica zaslužila da se torti nadene baš njeno ime. Ovom prilikom toplo preporučujemo i pozivamo sve Novosađane, kao i prijatelje i goste našeg grada da probaju tortu – ako ste sladokusac pa još i ljubitelj čokolade, onda možemo sa sigurnošću da tvrdimo da ćete uživati u tom parčetu kao i u ambijentu u kom ćete ga lagano gustirati…
Autorke: Dunja Knežević i Jelena Farkić
