Kada se spomene dečji list „Neven“, najčešća reakcija mnogih je osmeh potkrepljen nostalgijom. Da li ste znali da je „Neven“ najstariji list za decu koji izlazi na ćirilici?
Pokrenuo ga je u Novom Sadu lekar, pesnik i Novosađanin Jovan Jovanović Zmaj. Prvi broj je izašao u julu 1880. godine. Čika Jova, kako su ga od milošte mnogi zvali, celu deceniju je pripremao i smišljao kako će izgledati ovaj časopis, a inspiraciju je pronalazio i u dečjim listovima koji su objavljivani širom Evrope i sveta. Iako prevashodno namenjen deci, zbog svog sadržaja, „Neven“ su oduvek mogli da čitaju svi uzrasti, jer je časopis zadovoljavao potrebu i želju za igrom, zabavom, razonodom, ali i novim saznanjima.
Mesec dana pred objavljivanje prvog broja, Zmaj je u svom listu „Zastava“, kao i u mnogim drugim časopisima tog vremena, objavio poziv za pretplatu na „Neven“. Prvo je izlazio kao mesečnik, da bi u periodu od 1881. do 1890. godine izlazio kao petnaestodnevnik. Ukupno je objavljeno 433 broja „Nevena“ čiji je urednik bio sam Čika Jova, dok je poslednji broj, koji je on uredio, objavljen 12. aprila 1904. godine.
Ostaće upamćen kao začetnik brojnih stvari, pa je tako u svom „Nevenu“ objavio prvi strip, prvu lutkarsku predstavu, prvi aforizam („Bolje je u malim stvarima biti veliki, nego veliki u malim“), prve novinarske tekstove u stihovima, ali i prvu objavljenu razglednicu na svetu. Objavljivao je i naučno-popularne tekstove iz raznih oblasti, poput istorije, geografije i biologije, putopise i reportaže, a sve kao dopunu znanja školarcima i svim zainteresovanima.
Sadržaj Zmajevog „Nevena“ mnogima je služio kao inspiracija, a možda najviše britansko-srpskom režiseru Timoti Džon Bajfordu, koji je na osnovu tekstova objavljenih u časopisu napravio jednu od najboljih dečjih serija koje su se emitovale na nekadašnjoj Jugoslovenskoj radio-televiziji (TV serija „Neven“).
Još jedna pesnička duša za novi život „Nevena“
Nakon Zmajeve smrti (14. jun 1904. godine), list je do 1907. godine uređivao učitelj Kuzman Milovanović. Uslediće period u kojem „Neven“ neće izlaziti, da bi ga 7. septembra 1979. godine ponovo pokrenuo pesnik, novinar i slikar Miroslav Mika Antić.
Koliko je zaista predano i temeljno postupio njegovom uređivanju govori i pismo koje je Antić uputio Astronomskoj opservatoriji 8. avgusta 1979. godine u kojem je želeo da objasni fenomen zvezdanog neba, te uz pomoć njih „pruži mladima što više odgovora o beskraju koji nas okružuje“. Ovo pismo potpisao je kao glavni urednik „Nevena“. Ubrzo je Miki stigao pozitivan odgovor, a prvi tekstovi ove saradnje počeli su se objavljivati tek od trećeg broja obnovljenog časopisa.
Mika je „Neven“ uređivao do 1981. godine, da bi ga na uredničkoj funkciji nasledio Slobodan Stanišić (1981-1986). Potom će ga deset godina uređivati Branislav Kupusinac, da bi od 1997. godine pa sve do 2013. godine na uredničkoj poziciji bio Stevan Beljanski.
Kroz celu svoju istoriju, sadržaj „Nevena“ služio je kako edukaciji, tako i razonodi, а neke od stalnih rubrika uvek su pronalazile svoje mestо u svakom novom broju. Tako da su se verni čitaoci mogli upoznati sa svim zanimljivostima kroz rubriku Album zanimljivosti, upoznati svet kroz putovanje Sa Nevenom po svetu i Srbiji, ali i zadovoljiti želju za razonodom kroz brojne enigmatske izazove.
Danas „Neven“ kao dvomesečnik izlazi pod okriljem Novosadskog dečijeg kulturnog centra, a za njegovu dušu i održavanje raznolike sadržajnosti zaslužna je urednica Jelena Dopuđ, koja s velikom ljubavlju i pažnjom nastavlja da prati dobro utemeljene korake „Nevena“ kojе su pre nje utkali svi urednici i saradnici ovog časopisa, ali pre svega njegov tvorac, Čika Jova Zmaj. Ona je ujedno i prva žena koja se našla na uredničkoj poziciji najstarijeg dečjeg lista na ćirilici.
Tekst je nastao na osnovu informacija koje su objavljene u časopisu „Neven“ (brojevi 838-839 (maj 2014); 840-841 (septembar 2014), 856 (septembar 2015) i 916 (decembar 2020)).
