Prelepo secesijsko zdanje, koje je izgrađeno 1908. godine, dobilo je ime po vlasniku Jožefu Menratu, čija je porodica na ovom mestu (današnja ulica kralja Aleksandra br. 14) decenijama držala prodavnicu nameštaja. Ova palata spada u sam vrh secesijskog stila koji je nastao kod nas. Veliki trgovac je zbog obezbeđenja prostranog gabarita za novu gradnju morao, uz plac na kome se nalazila njegova stara kuća, da otkupi i susedni plac na kome se nalazila kuća Vilhelma Vajsa.
Projekat za ovu palatau je izradio Lipot Baumhorn, koji je u prvoj deceniji dvadesetog veka ostvario u Novom Sadu zapažen opus, i po broju izvedenih dela i po njihovim stilsko-arhitektonskim vrednostima. Menratova palata, pored kompleksa sinagoge, palate Vojvođanske banke i palate na trgu Marije Trandafil, je po stilu klasičan primer secesijkog stila.
Palata je dvospratna i pravilne osnove ćiriličnog slova „Ш“ , sa dva jednaka dvorišna krila i nešto kraćim srednjim, u koje je smešten stepenišni prostor. Uz istovremeno izgrađeni spratni dvorišni objekat, čiji se zidovi dodiruju sa zidovima glavnog objekta-palate, formirano je zatvoreno graditeljsko zdanje sa dvorištem atrijumskog tipa u središtu palate. U primeni stila postignuta je doslednost, ali vođeno je računa o hijerarhijskoj važnosti. Tako je, iz razumljivih razloga, ono najupečatljivije zastupljeno na glavnoj uličnoj fasadi. Maštovito oblikovanim erkerima, balkonima i prozorskim otvorima, rasporedom ovih arhitektonskih elemenata u ritmu uvučenih i izbačenih masa, uz dekorativnu plastiku, postignut je gotovo skulpturalni efekat.
Tokom 1948.godine, u palatu, odnosno u njen dvorišni deo useljena je štamparija Agitpropa, a izvedeni su radovi koji znatno izmenili izgled ovog dela palate. Tokom vremena, vršeni su dodatni radovi na objektu, koji su izmenili izgled atrijumskog dvorišta.
Nakon formiranja današnjeg Bulevara Mihajla Pupina, atraktivna Menratova palata našla se na „kraju niza kuća“ , sada i formalno leži na koloseku Bulevara.
Izvor : Stančić, D. , Novi Sad od kuće do kuće 2, studio Bečkerek, Novi Sad, 2017.
