Lokalni sportovi u Novom Sadu
Tenis glavom
Tenis glavom je atraktivna i dinamična igra, osmišljena u Novom Sadu. Preteča ove igre je nožni tenis, a igrao ga je poznati fudbaler i trener Vujadin Boškov, koji se smatra začetnikom ovog sporta. Tenis glavom datira iz 1987. godine kada je na novosadskoj plaži Štrand održano prvo Prvenstvo grada u tenisu glavom pri čemu je promenjen ključni segment igre, način poentiranja. Tada je odlučeno da se završni poen dobija isključivo udarcem glavom i otuda i današnji naziv ovog sporta.
Ova autentična novosadska igra u sebi sadrži elemente više sportova – tenisa, fudbala i odbojke. Igraju je četiri igrača raspoređena u dva tima na terenu veličine 6×3 metra, na tvrdoj podlozi ili pesku. Od rekvizita je neophodna samo fudbalska lopta. Igra se na dva dobijena seta, a set se završava sa osvojenim 21 poenom.
Popularizacijom ovog sporta bavi se Sportsko udruženje „Tenis glavom 1987“, organizujući turnire u raznim kategorijama: seniori, veterani i roditelj i dete. Godišnje se održi šest turnira, pretežno u letnjoj sezoni, a najpoznatija takmičenja su: Prvenstvo Štranda na pesku u tenisu glavom i Memorijalni turnir „Vladimir Francišković”, Prvenstvo grada u tenisu glavom na tvrdoj podlozi i Liman Open.
Picigen
Picigen je amaterska, rekreativna igra lopticom koja se igra u plićaku. Iako je nastala u Splitu, sada je omiljena zabava posetilaca novosadske plaže Štrand. Vremenom je postala simbol leta i prepoznatljiva društvena aktivnost, jednako popularna među svim generacijama.
Igra se u plićaku, sa malom gumenom loptom, a u igri može da učestvuje troje ili više igrača. Igrači su raspoređeni u krugu i, koristeći isključivo jednu ruku (ili ponekad glavu, nogu, pa čak i stomak), dodaju lopticu jedni drugima, trudeći se da ona ne upadne u vodu. Ključ uspešne igre leži u obaveznim skokovima i akrobacijama koje ovaj sport čine izuzetno atraktivnim.
U picigenu ne postoji ograničeno vreme, niti pobednik i poraženi. Njegova suština leži isključivo u međusobnom druženju učesnika i dobroj zabavi. Upravo ta neformalnost i opuštena atmosfera čine ovu aktivnost veoma popularnom te je najverniji igrači upražnjavaju tokom sva četiri godišnja doba na različitim podlogama (na travi, pesku ili u vodi), prilagođavajući se vremenskim uslovima.
Boćanje
Boćanje je veoma stara sportska igra kuglama na ravnoj površini, a njeni koreni potiču iz mediteranskih zemalja. S obzirom na to da se igra u laganom i opuštenom ritmu, prvo su je zaigrali stariji Novosađani da bi poslednjih godina postala popularna među svim generacijama.
Igra se na ravnom zemljanom terenu, dužine od 10 do 30 metara i širine od 2,5 do 4 metra. Od opreme se koriste boće – kugle od punog drveta, plastike ili metala. Meta prema kojoj se boće kotrljaju jeste posebna kugla – bulin koja je manja od ostalih. U boćanju se, jedan protiv drugog, nadmeću dva takmičara ili dve ekipe sačinjene od po dva ili četiri igrača. Suština igre je da se kugla zaustavi što bliže bulinu i na taj način osvoje poeni. Pobednik igre je onaj igrač ili ekipa koja prva sakupi 12 ili 13 poena.
Boćarska disciplina novijeg datuma nosi naziv petanka i nastala je u Francuskoj početkom XX veka. Igra se na kraćem terenu od boćarskog i podjednako je zastupljena među pripadnicima svih uzrasta oba pola. Pored veštine, petanka zahteva taktiku i strategiju da bi se ostvario cilj. U Novom Sadu se održava Međunarodni zimski turnir u petanki koji okuplja takmičare i zaljubljenike u ovaj sport iz celog sveta.