Po toplom i sunčanom vremenu, sasvim prema planu, odvela sam petoro dece, uzrasta od pet do dvanaest godina, u obilazak eksponata Prirodnjačke zbirke Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Povela sam i njihove roditelje, a moju decu, uzrasta od trideset do četrdeset godina. Najmlađima sam objasnila da idemo da vidimo životinje, ptice, insekte, gmizavce i vodozemce… Sumnjičavo su dočekali moj predlog želeći da taj dan potroše između igrica i zabave u igraonicama. Mada, to da će videti životinje probudilo je dečju prirodnu radoznalost, jer su znali da Novi Sad nema ZOO. Možda je neki cirkus pristigao u grad?
Kada smo stigli pred zgradu u Radničkoj ulici umalo nije nastala pobuna. Ipak, ušli smo u prostaranu i svetlu prostoriju bogatu eksponatima koji su kao čarolija delovali na decu. Nastalo je takvo iznenađenje i rekla bih radost, da se grupa začas rasturila po čitavom prostoru i svako je želeo da dozove druge i podeli radost otkrića koja su namah okupirala njihovu potpunu pažnju. Najmlađi su bili omađijani leptirima, stariji ribama, a svi zajedno pticama: velika i mala droplja, crni lešinar i pelikan toliko su rasplamsali dečju maštu da smo ih jedva umirili da ne galame dok postavljaju hiljadu pitanja. Sove, one na fotografijama, su kao čarobnjaci namagnetisali našu grupu.
Posebno razdragani bili su najmlađi, jer su trčali od jednog do drugog kraja izložbenog prostora, pokazujući prostom čas ovo, čas ono. Na kraju zaustavili su se pred trodimenzionalnim prikazom jednog šumskog šipražja u kome su mirno, jedni pored drugih, stajali najljući neprijatelji: vuk, srna, sitni sisari, glodari, ptice…Najmlađi su pokušali da dodirnu medveda koji je prepariran u pozi kao da hoće da onjuši vazduh.
Na koncu, zborno mesto je postao prostor ispred lobanje sa kljovama runastog mamuta iz kasnog pleistocena. Tu je nastala i porodična fotografija naše trogeneracijske porodice. Obično takve fotografije nastaju u vezi sa nekim porodičnim okupljanjem, u najboljem slučaju na nekom izletu ili poseti rođacima. Ova je eto, uključila i biće iz daleke prošlosti u kojoj je moderni čovek, naš predak, stigao na sve kontinente. Danas mi naseljavamo isti prostor na kome je davno nestala populacija mamuta. Porodična fotografija sa mamutom je bila pravi povod da se sa decom razgovara o potrebi očuvanja biljnog i životinjskog sveta, o zaštiti naših šuma i reka, o potrebi očuvanja naše planete. Prirodnjačka zbirka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode je prostor koji spontano nameće tako važne teme.
Informacije za posetioce:
Prirodnjačka zbirka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Radnička 20 a
http://www.pzzp.rs/rs/sr/kontakt.html
Tekst: Gordana Stojaković
