Neobična sudbina samoukog slikara, jedinstvenog u našoj kulturi, ne može se svrstati ni u jedan od mogućih modela biografskih scenarija unutar evropskog kulturnog prostora. Dolaskom u Novi Sad, Feješ tada kao četrdesetogodišnjak, odlučuje da slika. Njegova odluka je bila gotovo arhetipska, lišena svakog uzora i oprobanog stila. Emerik Feješ je odabrao da šibicama ili kukuruzovinom na papiru slika urbane motive – gradove u kojima najčešće nikada nije bio. Kao predlošci su mu služile crno-bele razglednice. Urbani pejzaži Novog Sada, Londona, Pariza, Venecija, Vormsa, Beograda, Moskve, Mont-Saint-Michel-a, Mostara… predstavljeni su kroz prostor rastuće perspektive u koji su nepogrešivo tačno složeni nizovi kuća, trgova, crkava i ulica. Emerik Feješ je umro u Novom Sadu, a sahranjen je na Rimokatoličkom groblju u Futoškoj ulici. Najveći deo njegovih slika čuva se u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini (http://www.mnmu.rs/fejes-emerik.htm).
Text: Gordana Stojaković
Reprodukcija razglednice: Muzej naivne i marginalne umetnosti, Jagodina
