Gde se nalazi srce našeg grada?
Volim naš grad, sva njegove male skrivene tajne, velike palate, značajne stanovnike (nekada i sada). Kada šetam kroz njega kao da šetam kroz muzej. Uprkos svemu, primetio sam, tokom godina rada kao turistički vodič, da se gosti uvek prvo interesuju za jedan deo grada, a to je Dunavska ulica. Ova ulica uvek mami, privlači kao magnet sve goste, bilo da volite istoriju i kulturu, gastronomiju, šoping ili samo pozitivnu energiju.
Kako i kada je nastala Dunavska ulica?
Kada je završen Mostobran koji se nalazio na mestu gde danas počinje Petrovaradinski most sa bačke strane, 1694. godine formira se naselje koje će biti poznato kao „Ratzenstadt“ ili Racka varoš (Raci od Rasci – Raška – stari naziv za Srbiju). Srce ovog malog naselja je bila saborna crkva sv. Đorđa, pored koje je bio i dvor vladike bačkog, a ispred se nalazio trg. Od trga je vodila ulica preko bare koja je nasuta da bi se stiglo do Mostobrana i Dunava, i tako je nastala Dunavska ulica. Najstariji poznati naziv je „Auf der Brucke“ što znači na mostu.
Na planu iz 1745. godine se jasno vidi podela grada na vojni i civilni deo označen u dve boje. Deo ovog razgraničenja je išao sredinom Dunavske ulice. Kada je grad postao slobodan kraljevski grad 1748. godine dolazi do promena imena u Neoplanta – latinski, Neusatz – nemački, Ujvidek – mađarski i Novi Sad na srpskom. Vojska se tada iseljava iz grada i dolazi do naglog razvoja i prosperiteta.
Da li je Dunavska ulica oduvek izgledala kao danas?
Ne, skoro ceo grad je izgoreo u Velikoj buni 1848 – 49. godine, a od 2808, ostalo je neoštećeno svega 812 kuća. Postoji svedočenje čuvenog Mihaila Polit Desančića (koji je odrastao u Dunavskoj ulici) kako je grad nekada izgledao: „Onog Novog Sada, što je postojao pre Bune, više nema. Bila je to poluorijentalna varoš. Bilo je tu kuća i na pijaci (danas Zmaj Jovina ulica), sa rogljevima, sa doksatima, dućana sa takozvanim ćepencima. Kuće su imale široke streje, tako da si po kiši mogao ići po suvu čitavom Dunavskom, Ćurčijskim sokakom pa i pijacom. Te široke niske streje činile su da su ulice sasvim uske izgledale.“
O očevoj kući, koja se nalazila u Dunavskoj ulici, kaže: „U kući moga oca je bila velika, ali uzana avlija, u kojoj su stajali trgovački sanduci… U drugom delu kuće bila je avlija šira, ali tu je bila načinjena bašta i tu se sećam da sam viđao moju mnogo stariju sestru Mariju, koja je umrla mnogo pre što sam pošao u školu. Iza te bašte bila je štala za naše lepe konje, i pod jednim krovom u jednom redu, vrlo lepa, sa daskama patosana remiza sa troje karuca i za paradne hamove… Paralelno sa štalom i remizom pod jednim krovom bila je dvokrilna kapija sa izlaskom na „baru“, dočim je ulazak u dućan bio sa Dunavske ulice.“ Ovo je tipična arhitektura Dunavske ulice, dugi a uski placevi koji izlaze na dve ulice. Danas su to popularni „pasaži“ u kojima se nalaze mnogobrojne radnje, kafići, restorani i suvenirnice.
U Dunavskoj ulici se nalazilo i šetalište, čuvena promenada, gde su građani dolazi da šetaju. Promenada je pratila ivicu parka duž današnjeg Muzeja Vojvodine. Ova promenada će se urediti krajem XIX veka. Deo ulice je kaldrmisan pre bune, a posle bune cela ulica je uređena. Riblja pijaca se do bune nalazila u Dunavskoj ulici, a posle će se premestiti na mesto gde se i danas nalazi. Na početku ulice ka Zmaj Jovinoj se nalazi jedan vrlo interesantan, a neupadljiv spomenik. Na parnoj strani ulice, između dva prozora se može videti topovsko đule, koje je nakon strahovitog bombardovanja grada, uzidano u fasadu obnovljene kuće da stoji kao spomenik na strašan događaj. Na sredini ulice, a na kraju pešačke zone stoji spomenik Jaši Tomiću, čuvenom političaru. Upamćeno je da je zbog ljubavi prema svojoj ženi i spletu nesrećnih okolnosti, ubio političkog protivnika Mišu Dimitrijevića. Zbog velike podrške žena Novog Sada (koje su smatrale da je on branio samo čast svoje supruge) kazna mu je preinačena sa doživotne robije na šest godina. Preko puta spomenika Jaši Tomiću, a na ulazu u Dunavski park stoji prva profana statua u našem gradu, prelepa devojka sa rogom izobilja. Podignuta je davne 1912. godine i rad je vajara Đoke Jovanovića.
U kući (Dunavska 14), koja je obeležena spomen pločom jedno vreme je živeo Svetozar Miletić. Nakon seobe u Novi Sad, u toj kući se nalazila Matica Srpska, najstarija i najvažnija kulturna institucija u Srbiji. Ugledajući se na nju i drugi slovenski narodi su osnovali svoje Matice.
Početkom druge decenije dvadesetog veka u drvenoj baraci na šetalištu, otvoren je bioskop „Tivoli“, drugi po starosti bioskop u gradu, namenjen običnom građanstvu.
U kancelariji Srpske čitaonice (Dunavska 1) koja se nalazila na početku ulice sa neparne strane donesena je odluka o formiranju Društva za Srpsko narodno pozorište.
Kod nas turističkih vodiča uvek postoji velika želja da kažemo još nešto više, da još malo predstavimo naš grad. U ovih „par“ reči pokušao sam da vam malo predstavim našu Dunavsku ulicu. Ako vas možda zanima da lično i još bliže upoznate naš grad, možete kontaktirati udruženje turističkih vodiča Novog Sada (vodicins@gmail.com).
Dođite i uverite se sami.
Tekst: Srđan Bošković turistički vodič
Turistička organizacija Grada Novog Sada
