Фрушка гора, данас планина, а у прошлости острво у сред мора, простире се дуж јужног обода Панонске низије, у међуречју Саве и Дунава и представља јединствену просторну, природну и културно-историјску целину. Назив дугује двема старословенским речима, Фруг (Франци) и гора (планина), указујући на порекло њених некадашњих становника. Пружајући се правцем исток-запад у дужини од око 80 километара, Фрушка гора тек на неколико места премашује надморску висину од 500 метара, где се истичу врхови Црвени (539 метара) и Исин чот (523 метра). Највиши, централни део обрастао је листопадном шумом, док су ниже падине под ливадама и засадима воћа и винове лозе коју су на ове просторе донели још стари Римљани. Алма Монс или „плодну планину“, како су је звали, настањује и разноврсна фауна – инсекти, сисари, водоземци, гмизавци и птице. У живописном брдовитом крајолику, испресецаном поточним долинама, ушушкани у шумском растињу леже многобројни манастири по којима је ова планина чувена и као српска Света гора. Културно-историјско наслеђе Фрушкогорја чине и сеоске цркве, археолошка налазишта и споменици НОБ-а смештени дуж гребенског пута. Најпосећенији туристички локалитети су бања Врдник, Сремски Карловци, језера и бројна излетишта попут Иришког венца и Стражилова, а љубитељима активног туризма на располагању је велики број стаза за шетњу и вожњу бицикла, затим јахање коња и адреналин парк. Гастрономска, као и енолошка понуда овде су богате, а вински путеви разврстани су у чак шест праваца. Због изузетних природних и културних вредности и потребе њиховог очувања, Фрушка гора је 1960. године проглашена првим националним парком у Србији. На заштићеном подручју површине 26.672 хектара у прилици су да уживају сви посетиоци, водећи рачуна о томе да својим активностима не нарушавају средину у којој бораве.
