Устаничка и слободарска Фрушка гора

Фрушка гора је током Другог светског рата била жариште отпора фашистичким окупаторима. Трагови антифашистичке историје уписане су у фрушкогорски предео, насеља, сећања становника, музејске поставке и историјске читанке. Део споменика и знаменитих места, белега антифаштичке епопеје, налазе се дуж Патризанског пута који спаја Банстол на источној страни и Визић и Нештин на западној страни Фрушке горе. Ово антифашистичко наслеђе данас није у фокусу туристичких токова који се крећу дуж Патризанског пута ка најатрактивнијим локацијама Националног парка Фрушка гора. Туристичка мапа Устаничка Фрушка гора има зато циљ да престави споменике и друго наслеђе  Народноослободилачке борбе (спомен-комплексе, спомен-обележја, гробна места и предања) уписано у простор око Партизанског пута, те да реафирмише традицију антифашизма, као наслеђе које осветљава данашњицу, и актуализује његову важаност за туристичку понуду новосадског подручја.

Устаничка и слободарска Фрушка гора (1941-1945)

Други светски рат на територији Kраљевине Југославије започео је њеним сломом у априлу 1941. а затим и њеним комадањем. Срем је био део фашистичке, квислиншке Независне Државе Хрватске. Већ у јесен исте године на Фрушкој гори су се формирале прве партизански јединице: прво Фрушкогорски, а затим и Подунавски партизански одред који су  каналисали оружану борбу народа против фашиста – усташа и Немаца. Сремски партизани су у лето успешно организовали прикупљање жита за потребе народа и партизанских бораца, а у јесен 1942. створили слободну територију на Фрушкој гори која је „обухватала преко 40 насељених места“. Током велике офанзива Немаца и усташа 1942, 1943. и 1944. масовно је страдало српско становништво, Јевреји, Роми и антифашисти свих националности. Страдала је баштина српског народа међу којом су била читава насеља и фрушкогорски манастири. Спаљени и расељени су Лединци, Раковац, Бешеновски Прњавор, Гргетег, Велика Ремета, Прибина Глава и Ђипша. Оружани окршаји  партизана против фашиста наставили су се током 1943. и 1944. да би после ослобођења Београда јединице Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армије после пробоја Сремског фронта у априлу 1945. ослободиле Срем и Фрушку гору.

Шездесетих година прошлог века Фрушка гора је проглашена подручјем од посебног значаја за Народноослободилачку борбу (НОБ) у Војводини када је основан Фонд за обележавање свих места значајних за ту епоху, расписан идејни конкурс, а према победничком предлогу архитекте Милорада Бербакова уређен је већи део просторних целина и објеката на Фрушкој гори.

Светионици слободе

Симбол антифашистичке борбе

Споменик Слобода на Иришком венцу најмонументалнији је симбол Народноослободилачке борбе на Фрушкој гори. Ово дело вајара Сретена Стојановића приказано је публици на Дан устанка народа Србије 7. јула 1951. Просторно решење, затим фигура жене на врху обелиска и збијене групе партизана на првом нивоу, те призори борбе и страдања народа датих на фризовима јасни су описи освајања слободе. Споменик Слобода је репрезентативни пример меморијализације ИИ светског рата кроз глорификацију жртава које су поднели цивили, те мушкарци и жене у партизанским редовима. Истовремено, то је афирмација идеја отпора фашизму, народне револуције и слободе на путу стварања и неговања антифашистичке традиције.

Спомен-обележје Рохаљ базе

До Другог светског рата ту се налазио заселак Стари Дивош где је живело двадесетак русинских породица, а према презимену једне од њих, у чијој кући су партизани боравили, простор је назван Рохаљ базе. Већ у јесен 1941. овде је био сигуран простор за партизанске борце и народ Фрушке горе. Ту су се налазиле житне базе, пекара, кланица, радионице за поправку оружја и оруђа, база за опоравак рањеника и бораца и повремено седиште Штаба Народноослободилачких партизанских одреда Срема. Одавде су полазили транспорти за снабдевање војвођанских партизанских јединица које су прешле у Босну. Током офанзива фашиста против партизанских бораца и народа простор Рохаљ база био је 1942, 1943 и 1944. пориште огорчених борби. У близини, на Шућаковом извору налази се Спомен-чесма посвећена 2. чети Фрушкогорског партизанског одреда, чији је то био рејон деловања. Овде  је 1942. основана и 5. чета Фрушкогорског партизанског одреда. Уређење простора плански је започето седамдесетих година прошлог века. Према пројекту архитекте Милорада Бербакова заштићени су затечени гробови партизанских бораца, изграђен анфитеатар, реконстрисана Рохаљева кућа, где је смештена и одговарајућа изложбена поставка и изграђен прилазни пут.

Од Хајдучког брега до Летенке

На излетишту Летенка је данас Школа у природи Покрајинског завода за спорт и медицину спорта смештена у некадашњем Омладинском насељу Летенка изграђеном 1975. То је простор заштићене природе унутар Националног парка Фрушка гора. Истовремено, Покрајински завод за заштиту споменика културе под претходну заштиту ставио је објекте, споменике и гробове у оквиру и око Летенке. У тај корпус спада и гроб Спасеније Игњатовић и Максе Перишина поред Партизанског пута и Споменик посвећен Фрушкогорском партизанском одреду на потесу Хајдучки брег у непосредној близини.

Спомен-комплекс Јабука

Спомен-комплекс Јабука – „светионик и цвет слободе устаничке Војводине“ је током ИИ  светског рата био простор окупљања првих партизана и активности Фрушкогорског партизанског одреда и место где је 1943. основана 8. војвођанска народноослободилачка ударна бригада. Тада је шири простор Јабуке најчешће био слободна територија, сигуран простор за народне збегове, али и првомајске прославе, паризанску болницу и повремено седиште Штаба Народноослободилачких партизанских одреда Срема, те место где се налазило партизанско гробље. Према пројекту архитекте Милорада Бербакова простор је уређен 1974.

Раковачка епопеја

Споменици НОБ-а у невеликом фрушкогорском селу, Раковац су парадигма оружане борбе против усташа и Немаца и страдања народа током одмазде фашиста. Спомен-обележје Kаменолом подигнут је на месту где су „мештани Раковца и радници Kаменолома сврстани у две борбене десетине“ у септембру 1941. положили Партизанску заклетву. Текст исте исписан је у унтрашњости споменика, а имена погинулих партизанских бораца сврстана на једној табли, као и имена побијених Раковчана на две табле, одмах до централног споменика, сведоче размере страдања народа. Испред су подигнуте бетонске вертикале које стреме у висину симболишући увек присутну тежњу за слободом.

У месту је Споменик Стручица, рад архитекте Мирка Kрстоношића, који обележава место где су у августу 1942. погинули Ђорђе Марковић и Вељко Пауновић командант и комесар Штаба Народноослободилачких партизанских одреда Срема, као и партизански борац и курир, Зенцел Хуњади.

Цртица о јунакињи и јунаку

Борба на живот и смрт против усташа и Немаца у народном памћењу задржала је многе јунаке и јунакиње међу којима су Радинка Витасовић Лепињица (1924-1943) и Бошко Палковљевић Пинки (1920-1942). Радинка Витасовић, скромна девојка из Лаћарка је у јулу 1942. постала болничарка, а затим и партизанка са пушком у руци Фрушкогорског партизанског одреда. Током борбе са Немцима код Нештина тешко је рањена, а издахнула је на путу ка Широком долу где се налазила партизанска болница. Радинкина браћа Тривун, Ранко и Стево такође су страдали током Народноослободилачке борбе, ипак погибија деветнаестогодишње партизанке оставила је неприкосновени траг у сећањима народа и поезији инспирисаној партизанском борбом, као што потврђује песма Богдана Чиплића На Широком долу: … Под дивљаком – крушком на Широком долу, скупила се чета сремских партизана. Ископана рака растворила крило. Борац-Лепињица умрла од рана…

Бошко Палковљевић је током двадесет две године живота успео да буде члан Окружног комитета Савеза комунистичке омладине Југославије, један од првих партизана на Фрушкој гори, заменик команданта Фрушкогорског партизанског одреда, онај који је, уз неколико старијих комуниста, успешно прихватио комунисте побегле из Митровачког затвора 1941, једини који се прихватио задатак и успео да у јануару 1942. успостави контакт са Врховним штабом Народноослободилачке борбе и Партизанских одреда Југославије у Босни. Ипак, ови нанизани подаци које нуди историографија не говоре о томе колико је он у народном предању и сећању био див-јунак, онај који је чинио чуда подвизима као што су дизање у ваздух зелезничке композиције и моста или у директном сукобу са фашистима. Његова погибија у близини Широких ледина 1942. је била храброст и жртва коју је спремно поднео штитећи народни збег. Смрт борца за слободу никад није коначна, јер сан о слободи живи у његовим делима. За народног хероја проглашен је још 1943, а његови посмртни остаци су пренети на Спомен гробље у Сремској Митровици. У близини Широких ледина на месту његове погибије данас је спомен-обележје.

Текст: Гордана Стојаковић
Главна литература:
Душко, М. Kовачевић. „Историја Фрушке горе у Другом светском рату“ у: Фрушка гора ур. Небојша Јовановић. 207-217. Београд: Завод за уџбенике, 2007.
Мачек, Јован. Споменици револуције Војводине. Нови Сад: Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине, 1987.
Списак спомен-комплекса и спомен обележја НОБ-а у ширем рејону Патризанског пута преузет је из  Просторног плана Подручја посебне намене Фрушка гора (нацрт), ЈП Завода за урбанизам Војводине Нови Сад, 2018.