52 викенда - Предлог за мај

Старо градско језгро Новог Сада

Централно градско језгро Новог Сада је изложбени павиљон различитих архитектонских стилова, од барока до модерне. У раскошном низу дуж Змај Јовине и Дунавске улице моћно стоје зграде и цркве, обележја епоха и историјских збивања. Али, ако погледате пажљивије видећете многобројне пасаже које кроз утробе масивних зграда воде у просторе у којима трепери живост.

Некадашња дворишта данас су често инвентивни простори који крију кафиће и ресторане са баштама, пивнице, галерије, књижаре, посластичарнице, понеког часовничара, или другог занатлију, продавнице најразличитије робе и сувенирнице. Постоје пасажи у којима за време летњих врућина можете одахнути под крошњом огромног платана, купити књигу, затим појести џиновски сендвич у радњи поред, или купити неки посебан сувенир, али и они где за време кише или вејавице можете попити кувано вино, појести штрудлу и погледати слике на изложби која траје у суседном простору.

Текст: Гордана Стојаковић

Фрушка гора – места за одмор и сећање дуж Партизанског пута

Партизански пут се протеже дуж средишног била Фрушке горе у правцу исток-запад. Дуж овог пута се налазе многобројна места која подсећају на антифашистичку борбу народа Срема током Другог светског рата. Данас су многа таква места (обично обележена спомеником или неким другим обележјем) доступна излетницима. Она су наша места за одмор и сећање. То су: Иришки венац, Широке ледине, Рохаљ базе, Јабука, Мошин гроб, Лепињицин гроб и Цигански логор.

Дуж главног била Фрушке горе налазе се и она места на која је спасоносно побећи у врелим летњим данима. То су позната излетишта Летенка, Осовље и Бранковац и мање посећени локалитети Орлове стене, Астали (Столови), Попов чот, Kраљев извор.

У  простору које одређује фрушкогорско главно било, шест километара од Свилоша, налази се Вила Равне коју су изградили италијански племићи Одескалки. После Kарловачког мира грофови Одескалки су владали добрим делом Срема. Били су велики градитељи, заслужни и за развој винарства, јер су почетком 19. века основали винарију у Ердевику. Вила Равне је мењала власнике и намене. Данас припада Влади АП Војводине и није доступна за посете. Оно што јесте доступно су очуване шуме букве, липе, храста и граба које окружују Вилу. Локалитет Равне је због природних вредности које поседује под најстрожим режимом заштите. Букове шуме на локалитету Равне номиноване су за упис у регистар „Древне и нетакнуте букове шуме Kарпата и других делова Европе”.

Текст: Гордана Стојаковић

Петроварадинска тврђава

Петроварадинска тврђава, позната и као „Гибралтар на Дунаву“, једна од највећих, најочуванијих и најкомплекснијих тврђава Европе, право ремек дело војне архитектуре 18. века. Горњим градом доминира најпрепознатљивији симбол Новог Сада, Сат кула или „Пијани сат“, одакле се пружа најлеши поглед на Нови Сад, Дунав али и обронке Фрушке горе. Старе зидине и капије вратиће вас на трен у прошлост и време када је тврђава била неосвојива. Некада касарне и војни објекти на Тврђави, данас су ресторани, кафеи, али и уметнички атељеји и институције попут Музеја Града, Атељеа 61, Планетаријума.

У подножју Тврђаве је Доњи град, „Градић“, романтична барокна четврт шарених старих кућа испресецана уским уличицама. Посебну вредност Градићу дају и Римокатоличка црква Светог Јурија са мистичном криптом, Српска православна Црква Св. Павла, као и родна кућа бана Јосипа Јелачића. Петроварадинска тврђава је домаћин и најпознатијим новосадским фестивалима попут ЕГЗИТ-а, Фестивала уличних свирача и Тамбурица феста.

Више детаља можете наћи на следећем линку: https://novisad.travel/petrovaradinska-tvrdava/

Текст: Милош Дуњић

Kовиљ – пецарошки рај

Многи ће начин да се одморе, опусте и забораве на време и обавезе наћи на водама или обалама река у пецању. Новосадско подручје је одувек било упућено на Дунав и његове рукавце. Једна од најпознатијих Новосадских риболовних дестинација је свакако Kовиљ и Kовиљско-петроварадински рит. Највише се пеца на локалитетима Аркањ, Шлајз и Тиквара, а уколико сте довољно вешти и стрпљиви, овде ћете доћи до шарана, штуке, толстолобика, деверике, али и других врста риба.

Kод ресторана „На крај света” на Аркању можете изнајмити чамац и препустити се чарима дунавских рукаваца. Дневне или годишње риболовачке дозволе прибављају се на адреси Шумске управе Kовиљ (ЈП Војводина шуме) Душка Вицкова 41, или код рибочувара.

Текст: Милош Дуњић

Пољопривредни сајам

Новосадски сајам је једна од најугледнијих сајамских институција у овом делу Европе чије корене можемо наћи у 19. веку, мада се овде првом званичном активношћу у модерном облику сматра Прва новосадска изложба занатских, индустријских и пољопривредних производа из 1923. Од тада је Новосадски сајам био и остао престижно место сусрета представника различитих индустрија и бизниса који овде представљају сопствене производе и услуге, склапају послове са пословним партнерима и купцима, те стичу знања о најновијим трендовима у областима у којима послују.

Међу сајмовима аутомобила, спорта, енергетике, екологије, образовања, златарства, медија, моде, књига и других који се организују у оквиру Новосадског сајма, значајем, традицијом и бројем посетилаца истичу се Међународни пољопривредни сајам и Међународни сајмови лова и риболова, туризма, екологије и спорта „ЛОРИСТ.“

Захваљујући Међународном пољопривредном сајму, Нови Сад је у мају европска регионална престоница аграра. У халама Новосадског сајма тада се излажу пољопривредни производи, машине за обраду земље, међу којима трактори привлаче највећу пажњу, као и све што је потребно за воћарство, повртарство и сточарство. Међу изложбеним просторима традиционално су посећени они на којима је Национална изложба стоке, где посетиоци често фотографишу расне краве, овце и незваничне звезде смотре – бикове који теже од тоне и по до две.

Текст: Гордана Стојаковић

Пешачење фрушкогорским стазама

Пешачење је од изузетног значаја за физичко и ментално здравље и кондицију. Организовано пешачење Фрушком гором међу становницима Новог Сада има дугу традицију. Планинари су различитим бојама обележили велики број стаза различитих дужина и тежине. Маркиране стазе обично стартују са познатих фрушкогорских излетишта (Стражилово, Парагово, Поповица, Иришки венац и др.).

На трасама планинарских стаза су прелепи предели листопадних шума и ливада, видиковци, потоци, језера, а поред богате флоре и фауне ту су и манастири, и споменици НОБ-а. Посебно су препознатљиве стазе Фрушкогорског и Буковачког маратона. Служба Националног парка је такође обележила информационим таблама поједине едукативне и рекреативне стазе.

Најбољи и најсигурнији начин да упознате Фрушку гору пешице је да се прикључите организованим пешачењима планинарских друштава и постанете њихов члан, а ту су ПСД Поштар, ПСД Железничар, ПД Нафташ, ПД Фрушка гора, ПД Вилина водица. Шетње се организују по различитим нивоима тежине, па су тако доступне не само искусним планинарима него и почетницима. Доступна су и пешачења за родитеље са децом. Планинарски водичи ће вам тако најбоље помоћи да се припремите за упознавање Фрушке горе.

Више детаља на следећем линку: https://novisad.travel/aktivan-odmor/

Текст: Милош Дуњић

Новосадски и темерински винари

Можда ће савременицима бити необична тврдња да један урбани, многољудни Нови Сад, унутар градског хатара има винаре и виноградаре. Историографија бележи да су у првој половини 18. века становници града, који се тада звао Петроварадински Шанац, на сремској, фрушкогорској страни Дунава имали око три стотине винограда. Појава је била до те мере раширена да је готово свака средње имућна породица имала сопствени виноград. Потреба за производњом вина била је толика да су они становници Шанца који су обрађивали винограде на манастирским поседима пристајали на високе намете – десетак и мотичину (једна мотика је износила око 1000м²) само да имају виноград. Савремени новосадски виноградари и винари наследници су, како тог виноградарског умећа, тако и страсти која се везује за винову лозу и вино.

Новосадски вински путеви данас се пружају и на бачкој и на сремској страни града. Са бачке стране постоје Вински подрум До краја света у Kовиљу, Винарија Војновић у Бегечу, те Виногради и Винарија Виндуло и Craft Kabach Winery у оближњем општинском средишту Темерина, док у центру града многобројне винотеке наговештавају посетиоцима да се налазе на подручју које је „par excellence“ вински реон.

Чим пређете из бачког дела Новог Сада на сремску страну, можете посетити неколико новосадских винара: Подрум Шукац у Сремској Kаменици, Породичну винарију Антонијевић и Подрум Миљевић у Лединцима, Винарију „Salaxia“, Органску винарију Император и Винарију Думо у Раковцу и пробати њихова вина, те чути приче о традицији винарства која се генерацијама чувају као завештања. Део традиције је и савремени сортимент  грожђа који за производњу белих фрушкогорских вина чине: талијански ризлинг, шардоне, жупљанка, совињон, траминац затим неопланта, сила, рајнски ризлинг и др, а за црвена вина: мерло, пробус, франковка, португизер, каберне совињон, каберне фран, пино црвени и др.

Више детаља на следећем линку: https://novisad.travel/vinski-put-1/

Текст: Гордана Стојаковић