Читава централна зона Новог Сада, коју чине Трг слободе, Змај Јовина, Дунавска улица и њихово окружење, представља својеврсни изложбени простор – колаж архитектонских стилова и реализованих идеја иностраних и домаћих архитеката-градитеља, који привлачи пажњу посетилаца. На прелазу из 17. у 18. век, центар вароши налазио се на крају данашње Змај Јовине улице, где је већ 1741. године изграђен стари Владичански двор. Већ током прве половине 18. века, центар се постепено премештао дуж Змај Јовине улице све док није достигао данашњу локацију Трга слободе.
Kарактеристичну препознатљивост савременог центра града – Трга слободе – пресудно је обликовао Ђерђ Молнар својим најзначајнијим делима: Градском кућом (1894) и Римокатоличком црквом Имена Маријиног (1895). Архитектонски драгуљ који ненаметљиво краси Католичку порту је зграда Римокатоличког жупног уреда – Плебанија (1808). Уз цркву Имена Маријиног, делимично у оквиру Католичке порте, налази се стамбено-пословна палата „Гвоздени човек“ (1909), један од градитељских симбола Новог Сада. Простор Трга слободе дефинишу и друга значајна здања: палата уз Његошеву улицу, изграђена 1907. по пројекту Липота Баумхорна у стилу сецесије за потребе Штедионице новосадске католичке заједнице, и суседна зграда, некадашњи Гранд хотел „Мајер“ (1893), у необарокном стилу, чији је аутор непознат. Насупрот овим здањима налази се хотел „Војводина“, првобитно изграђен 1854. године као хотел „Јелисавета“, у класицистичком стилу. Композицију Трга слободе заокружује и Танурџићева палата, завршена 1936. године по пројекту Ђорђа Табаковића.
Градитељски опус Владимира Николића, кога многи сматрају једним од најзначајнијих српских архитеката на прелазу из 19. у 20. век, дао је препознатљив изглед завршетку Змај Јовине улице. Ту се налазе Владичански двор (1901), једно од најрепрезентативнијих здања у граду, и зграда Српске православне велике гимназије (1900), данас Гимназија „Јован Јовановић Змај“. Уз сам Двор налази се Српска православна црква Светог Георгија, чију је последњу обнову 1905. године предводио Михајло Харминц. У близини се налазе и неке од најстаријих очуваних кућа у граду: „Код белог лава“ (око 1720) и Ралетићева палата (1751).
Оку посматрача не може промаћи маркантни комплекс Синагоге са зградама Јеврејске општине и Јеврејске школе, изграђен 1909. године. Новосадска синагога, једна од највећих у овом делу Европе, пројектована је у стилу сецесије од стране Липота Баумхорна. Зграде у којима се налазе седишта Владе и Скупштине Аутономне Покрајине Војводине својом монументалношћу и белином мермерне фасаде остављају снажан утисак на сваког посетиоца. Комплекс Бановине (1939) пројектовао је Драгиша Брашован, који се сматра једним од најзначајнијих српских архитеката између два светска рата.
