Читава централна зона Новог Сада, коју чине Трг слободе, Змај Јовина, Дунавска и улице у њиховом окружењу, је својеврсни изложбени простор, колаж архитектонских стилова и реализованих идеја иностраних и домаћих архитеката-градитеља која привлаче пажњу посетилаца. На прелазу из 17. у 18. век центар вароши је био на крају савремене Змај Јовине улице тамо где је већ 1741. изграђен стари Владичански двор. Већ током прве половине 18. века центар се померао дуж данашње Змај Јовине улице све док се није зауставио на постојећем Тргу слободе.
Kарактеристичну препознатљивост савременог центра града – Трга слободе пресудно је одредио својим најзначајнијим делима, Градском кућом (1994) и Римокатоличком Црквом Имена Маријиног (1895), Ђерђ Молнар. Архитектонски драгуљ који ненаметљиво краси Kатоличку порту је Зграда Римокатоличког жупног уреда – Плебанија (1808). Уз Цркву Имена Маријиног, а делом у Kатоличкој порти је стамбено-пословна Палата „Гвоздени човек (1909)“ један од градитељских симбола Новог Сада. Простор Трга слободе дефинише још неколико здања. Палата која се наслања на Његошеву улицу, изграђена је по пројекту Липота Баумхорна 1907. за потребе Штедионице новосадске католичке заједнице у стилу сецесије и друга, суседна, изграђена 1893. као Гранд Хотел „Мајер“ непознатог пројектанта у необарокном стилу. Насупрот овим здањима на Тргу слободе је здање Хотела „Војводина“ првобитно изграђено као Хотел „Јелисавета“ 1854. у класицистичком стилу. Простор Трга слободе дефинише и Танурџићева палата завршена 1936. по пројекту Ђорђа Табаковића.
Градитељски опус Владимира Николића, кога многи сматрају једним од највећих српских архитеката на прелазу 19. у 20. век, дало је препознатљив изглед завршетку Змај Јовине улице. Ту су Владичански двор (1901), једно од најаутентичнијих лица града и Зграда Српске православне велике гимназије (1900), данас Гимназије „Јован Јовановић Змај“. Тик уз Двор је Српска православна Цркве Св. Георгија за чију је последњу обнову из 1905. био задужен Михајло Харминц. У близини су најстарије очуване куће у граду: „Kод белог лава“ (око 1720) и Ралетићева палата (1751).
Оку посматрача не може промаћи маркантни комплекс Синагоге са зградама Јеврејске општине и Јеврејске школе, изграђен 1909. године. Новосадска Синагога је једна од највећих у овом делу Европе коју је у стилу сецесије пројектовао Липот Баумхорн. Зграде у којима су седишта Владе и Скупштине Аутономне покрајине Војводине својом монументалношћу и белином мермерне фасаде импресионирају сваког посетиоца. Kомплекс Бановине (1939) пројектовао је Драгиша Брашован, за многе једно од највећих имена српске архитектуре између два светска рата.
