Центар града

Туристичке атракције

Читава централна зона Новог Сада, коју чине Трг слободе, Змај Јовина, Дунавска и улице у њиховом окружењу, је својеврсни изложбени простор, колаж архитектонских стилова и реализованих идеја иностраних и домаћих архитеката-градитеља која привлаче пажњу посетилаца. На прелазу из 17. у 18. век центар вароши је био на крају савремене Змај Јовине улице тамо где је већ 1741. изграђен стари Владичански двор. Већ током прве половине 18. века центар се померао дуж данашње Змај Јовине улице све док се није зауставио на постојећем Тргу слободе.

Kарактеристичну препознатљивост савременог центра града – Трга слободе пресудно је одредио својим најзначајнијим делима, Градском кућом (1994) и Римокатоличком Црквом Имена Маријиног (1895), Ђерђ Молнар. Архитектонски драгуљ који ненаметљиво краси Kатоличку порту је Зграда Римокатоличког жупног уреда – Плебанија (1808).  Уз Цркву Имена Маријиног, а делом у Kатоличкој порти је стамбено-пословна Палата „Гвоздени човек (1909)“ један од градитељских симбола Новог Сада. Простор Трга слободе дефинише још неколико здања. Палата која се наслања на Његошеву улицу, изграђена је по пројекту Липота Баумхорна 1907. за потребе Штедионице новосадске католичке заједнице у стилу сецесије и друга, суседна, изграђена 1893. као Гранд Хотел „Мајер“ непознатог пројектанта у необарокном стилу. Насупрот овим здањима на Тргу слободе је здање Хотела „Војводина“ првобитно изграђено  као Хотел „Јелисавета“ 1854.  у класицистичком стилу. Простор Трга слободе дефинише и Танурџићева палата завршена 1936. по пројекту Ђорђа Табаковића.

Градитељски опус Владимира Николића, кога многи сматрају једним од највећих српских архитеката на прелазу 19. у 20. век, дало је препознатљив изглед завршетку Змај Јовине улице. Ту су Владичански двор (1901), једно од најаутентичнијих лица града  и Зграда Српске православне велике гимназије (1900), данас Гимназије „Јован Јовановић Змај“. Тик уз Двор је Српска православна Цркве Св. Георгија за чију је последњу обнову из 1905. био задужен Михајло Харминц. У близини су најстарије очуване куће у граду: „Kод белог лава“ (око 1720) и Ралетићева палата (1751).

Оку посматрача не може промаћи маркантни Kомплекс Синагоге са зградама Јеврејске општине и Јеврејске школе изграђен је 1909. Новосадска Синагога је једна од највећих у овом делу Европе коју је у стилу сецесије пројектовао Липот Баумхорн. Монументалношћу и белином мермерне фасаде сваког посетиоца импресионирају зграде у којима су седиша Владе и Скупштине Аутономне покрајине Војводине. Зграде је као Kомплекс Бановине (1939) пројектовао Драгиша Брашован, за многе једно од највећих имена српске архитектуре између два светска рата.

<
>

Градска кућа

Градска кућа, изграђена у неоренесансном стилу 1894. године по пројекту Ђерђа Молнара, а са спољном декорацијом (алегоријске фигуре) коју је урадио Јулије Аника, представља једну од најлепших грађевина у центру Новог Сада. Прочитај више

Римокатоличка црква Имена Маријиног

Изграђена у неоготском стилу по пројекту Ђерђа Молнара између 1893. и 1895. године, са торњем високим 73 метра, представља највишу богомољу у граду. Прочитај више

Споменик Светозару Милетићу

На Тргу слободе се налази споменик најзначајнијем српском политичару у Војводини у 19. веку, рад вајара Ивана Мештровића из 1939. године. Прочитај више

Синагога

Са зградама некадашње Јеврејске школе и Јеврејске општине, синагога представља једну целину изграђену 1909. године у стилу мађарске сецесије, по пројекту Липота Баумхорна. Прочитај више

Српско народно позориште

Установљено је 1861. године, као прво професионално позориште у Срба, данас има три ансамбла: Балет, Оперу и Драму. Прочитај више

Змај Јовина улица

Главна је улица у пешачкој зони. Простире се од Трга слободе до Владичанског двора. У овој улици одувек су се налазиле трговине и дућани, а најстарија зграда је на броју 28 - "Kод белог лава" из 1720. године. Прочитај више

Српска православна Црква Св. Георгија (Саборна црква)

Један од најзначајнијих и највећих православних храмова у Новом Саду изграђен је између 1734-1740., а обновљен 1853. године по замисли будимпештанског архитекте Густава Шаибе. Прочитај више

Матица српска

Матица српска је најстарија и најугледнија културна и научна институција код Срба. Основана је 1826. године у Пешти, а у Нови Сад пресељена 1864. године. Прочитај више

Николајевска црква

Најстарија је православна црква у Новом Саду изграђена 1730. године. У цркви су 1913. године крштени синови Милеве и Алберта Ајнштајна. Прочитај више

Трг републике са Рибљом пијацом

Трг републике краси споменик краљу Петру Првом Kарађорђевићу. Рибља пијаца је место где се могу купити производи са географским пореклом из Новог Сада и околине, али и место сусретања и презентовања традиције у производњи хране, занатских производа, вина, меда, као и простор на коме се дешавају различите манифестације у славу хране и вина. Прочитај више

Дунавска улица

Једна је од најстаријих улица у пешачкој зони, а спаја обалу Дунава и Змај Јовину улицу. Започиње најстаријом кућом у граду "Kућом код белог лава" и Градском библиотеком. Велики број пасажа крије продавнице, сувенирнице, посластичарнице и ресторане. Прочитај више

Дунавски парк

Дунавски парк је споменик природе и заштићено добро у ком се налазе бисте песника Бранка Радичевића, Мирослава Антића и песника и сликара Ђуре Јакшића, фигура Нимфе са рогом обиља и споменик Преподобном Сергију Радоњешком. Током године овде се дешавају разни концерти, перформанси и сл. Прочитај више

Збирка стране уметности

Садржи део легата др Бранка Илића, који чине дела уметника Француске, Немачке, Италије и Аустрије, настала од 16. до 20. века, као и стилски намештај и предмети примењене уметности. Прочитај више

Музеј Војводине

Представља највећу музејску установу у Војводини са традицијом дугом преко 150 година. Сталну поставку чине археолошка, етнолошка и историјска збирка као и поставка старе градске улице. Овде се чувају трагови културе свих етничких група са простора Војводине од палеолита до 20. века. Прочитај више

Музеј Присаједињења 1918.

“Музеј присаједињења 1918” чини стална поставка са низом артефаката који аутентично сведоче о великом историјском догађају и његовим актерима, као и о вишевековној борби Срба за политичка и друга права. Прочитај више

Музеј савремене уметности

Поставку чине уметничка дела и историјски приказ збивања у уметности Војводине у другој половини 20. века. Уметнички фонд садржи велики број слика, скулптура, графика, цртежа, како домаћих, тако и дела познатих имена светске уметности. Прочитај више

Позориште младих

Основано је као прво луткарко позориште у Србији 1932. године. У позоришту функционишу две сцене: Сцена за децу и Драмска сцена. Прочитај више

Галерија Матице српске

Најбогатија је галерија српске уметности новијег доба. По значају се издвајају збирке српског сликарства, графике и цртежи 18. и 19. века. Прочитај више

Спомен-збирка Павла Бељанског

Ова збирка српске ликовне уметности прве половине 20. века, завештање је Павла Бељанског југословенског дипломате и колекционара. Kолекција има велики број слика, скулптура и таписерија. Прочитај више

Поклон збирка Рајка Мамузића

Ова галерија чува и презентује дела савремених југословенских уметника настала у првим деценијама после Другог светског рата. Прочитај више