Историја фрушкогорских винограда је узбудљива прича. Многима је позната спознаја која планску садњу чокота на Фрушкој гори смешта у време владавине цара Проба (Marcus Aurelius Probus), који је дозволио да се и у римским провинцијама подижу виногради. Нестанак Римљана са историјске позорнице није угрозило винограде на Фрушкој гори јер је мађарско и словенско становништво, које је преплавило широке просторе Паноније, наставило да их гаји. Виноградарство се затим развијало захваљујући знањима и вештинама које су у ове крајеве донели хришћански мисионари, а центри развоја постају манастири и властелинска добра. Угарски краљеви Бела IV у 13. веку и Матија Корвин у 15. веку увели су повластице за обнову винограда и развој сремског виноградарства, које постаје врло цењено у читавој Угарској.
