За Марију Трандафил (1816-1883) је Нови Сад био драгоцени круг живота и инспирација за животно дело. Рођена је у богатој новосадској породици Поповић у кући на углу улица Пашићеве и Грчкошколске. После смрти родитеља рођаци су је удали за много старијег трговца Јована Трандафила. Мираз који је Марија унела у брак послужиће Јовану Трандафилу да се брзо обогати стекне радњу и две куће у Осијеку од чијих ће се прихода касније издржавати новосадска и осијечка болница. После мужевљеве смрти успела је да се судским путем избори за управу над целокупном имовином. Стицала је и увећавала капитал формирајући завештања, мењајући првобитни тестамент који је постојао док јој је супруг био жив. У Новом Саду она је била власница кућа у Змај Јовиној улици 8, 16 и 17, Пашићевој 11, Дунавској 16 и Милетићевој 17 и др.
Међу њеним завештањима најзначајније је Заведеније Марије Трандафил за српску православну сирочад. У зграду која је изграђена 1912. Матица српска се уселила 1928. а сиротиште је премештено на Сајлово. Следеће значајно завештање је Заклада Марије Трандафил за новосадске гимназијске ђаке из које су се обезбеђивале ученичке стипендије, а све под патронатом новосадске Српске велике гимназије. Грађани Новог Сада дуго су памтили да је Марија Трандафил у време велике глади хранила новосадску сиротињу без обзира на нацију или веру и да је из темеља обновила и дала да се опреми новосадска Јерменска црква која је припадала католичкој заједници.
Посебну пажњу Марија Трандафил посвећивала је новосадској Николајевској цркви старајући се за њену обнову и одржавање. У тој цркви су покопани Софија, Коста, Јован и на крају Марија Трандафил. У књизи Српкиња, њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна умјетност до данас (1913) записано је да је вредност завештања Марије Трандафил износила 1.400.000 форинти. Последњих година Нови Сад се одужио великој добротворки тако што је трг на којем се налази седиште Матице српске, у близини Николајевске цркве, назван по њој као и новосадска основна школа у Ветернику.