“Не смемо изгубити из вида да су уметници неимари наше душе. Нису ли они вековима цементирали наше духовне и моралне темеље?”
Павле Бељански
Дана 22. октобра 1961. године у Новом Саду је отворена Спомен-збирка Павла Бељанског који је, као дипломата и пре и након Другог светског рата, службовао у Берлину, Бечу, Паризу, Риму и другим европским метрополама.
Бељански је био власник најцеловитије збирке уметничких дела југословенског сликарства из прве половине 20. века. Погибија седморо чланова његове породице, у бомбардовању 1944, навела га је на то да завешта драгоцену колекцију.
Рођен је 1892. године, када и Јосип Броз Тито са којим је после 1945. блиско сарађивао, бавећи се дипломатијом. Школовао се у Београду, Паризу, учествовао је у Првом светском рату и био на Крфу са српском војском, дружио се и у дипломатским круговима сарађивао с Јованом Дучићем, Милошем Црњанским, Вељком Петровићем, Ивом Андрићем, Растком Петровићем, а 1957. године потписао је Уговор о поклону којим улази у историју.
Павле Бељански рођен је у месту које се налази у подножју Карпата, недалеко од улаза у Ђердапску клисуру, у Великом Градишту, на североистоку Србије. Сахрањен је 1965. године у војвођанским Госпођинцима, а нешто пре смрти породичну икону “Каменовање Светога Стевана” поклонио је парохијској цркви у Госпођинцима, селу из којег његова породица води порекло.
Током богате каријере одликован је много пута: француском Легијом части, чехословачким Орденом белог орла, белгијским Орденом Леополда, краљевским Орденом Светог Саве, Орденом италијанске круне, Орденом југословенске заставе, Орденом части Атине, а та и остала одликовања данас се налазе у Спомен-збирци у Новом Саду, граду који је једини испуњавао услове које је Бељански тражио да би завештао своју збирку. Заправо, Аутономна Покрајина Војводина подигла је здање у којем се Збирка и данас налази, пре тога склопивши са њим уговор о поклањању српском народу наших уметничких дела прве половине 20. века, која су до тада била у његовом власништву.
Спомен-збирка Павла Бељанског је музеј специјалног типа. Налази се на Тргу галерија бр. 2 у Новом Саду.
Колекција у којој је 185 дела 37 аутора, састоји се од најзначајнијих остварења српске уметности насталих од почетка до седме деценије 20. века, са нагласком на период између Првог и Другог светског рата.
Колекција хронолошки започиње сликама прве генерације наших модерниста Надежде Петровић, Милана Миловановић, Косте Миличевића, а наставља се делима најважнијих представника српске уметности између два светска рата Саве Шумановића, Милана Коњовића, Петра Добровића, Ивана Радовића, Јована Бијелића, Петра Лубарде, Сретена Стојановића и других, као и остварењима уметника друге половине 20. века која следе стилску оријентацију дела из претходног периода а то су уметници: Зора Петровић, Лиза Крижанић, Живко Стојсављевић, Миленко Шербан и Љубица Сокић.
Када се Павле Бељански оријентисао на сакупљање дела домаћих аутора, већина тих уметника били су млади људи на почетку каријере. То колекцији даје још већи значај јер је Бељански показао спремност и способност да препозна квалитет и изабере уметничка дела чија ће вредност касније бити потврђена и истакнута у најзначајнијим студијама о српској уметности прве половине 20. века.
Пошто је сакупио најцеловитију збирку антологијских уметничких дела српског сликарства прве половине XX века и поклонио је српском народу, Павле Бељански постао је један од његових највећих дародаваца.
На основу музејске документације и архивске градје, текст припремио Владимир Бајић
