Матица српска је најважнија и најстарија књижевна, културна и научна институција у Србији. Основана је у Пешти 1826-те године.
Њен оснивач била је група Пештанских срба на челу са Јованом Хаџићем који је био први председник Матице.
Издавање српских књига, просвећивање и визија да се Србија укључи у савремне европске токове у време ослобађања од вишевековне турске власти Матицу српску чинило је стожером најобразованијих људи у Србији и ван ње у том периоду.
Доктор права, племић, трговац, филантроп и ктитор Сава Текалија своје здање у Пешти Телекијанум замислио је тако да се у њој школују најсиромашнији и најбољи српски ђаци одакле год да су. Матица српска у њој се налазила до године 1864-те одакле се преселила зграду Платонеум у данашњу улицу Николе Пашића у Новом Саду.
Када је Беч 1859-те године укинуо Српско Војводство, срби су се суочили са слабљењем свог значаја у Пешти а Нови Сад била је најлогичнија нова адреса Матице. Као и добрим делом националне историје и тада је Нови Сад представљао најважније српско културно упориште.
Матицу Српску из Пеште је о свом трошку у Нови Сад преселио трговац из Бечкерека Јован Форовић. У пароброду “Напредак” у шездесет једном сандуку, стала је комплетна наша прва јавна научна библиотека.
Данашња зграда Матице Српске у истоименој улици, по пројекту Момчила Тапавице, саграђена је 1912-те године. Здање је настало захваљујући добротворки Марији Трандафил. Наиме, сву своју имовину она је 1878-ме године поклонила Матици српској.
До 1928-ме године овде је било сиротиште наше велике добротворке и звало се “Завод Марије Трандафил за српску православну сирочад у Новом Саду”. Дакле, Матица српска на данашњој адреси је од 1928-ме године.
Богата издавачка делатност Матице српске за основу је имала чувени Летопис, покренут 1824-те године. Касније су настале бројне едиције а 40-их година 19-ог века формирана је библиотека са књижевним фондом из различитих научних области и збирка рукописа.
Матица је брзо постала симбол високе културе и грађанског друштва.
Уз пештанску екипу као осниваче, важно је поменути и њене прве добротворе које су чинили богати угледни српски трговци од Беча до Темишвара као и Кнез Милош Обреновић, Петар Петровић Његош, припадници Краљевске породице Карађорђевић, писци и наши познати научници.
Једно време Матица српска била је најбогатија задужбинска установа у Угарској. Из њених фондова финансирани су капитални пројекти од значаја за српски језик и за развој различитих научних дисциплина. Матица Српска водила је рачуна и о школовању наших талентованих ђака и студената.
По угледу на Матицу српску основане су Матица чешка 1831-ве, Матица илирска која је 1874-те преименована у Матицу хрватску, Матица галичко-руска у Лавову 1848-ме, Матица словеначка 1864-те, Матица пољска 1882-ге, Матица Бугарска у Цариграду 1908-ме и још многе друге.
Данас око 2000 сарадника Матице укључени су у разне пројекте у оквиру одељење за књижевност и језик, лексикографије, друштвене и природне науке и ликовне сценске и музичке уметности.
Библиотека има преко три и по милиона публикација, а Галерија на Тргу Галерија велику збирку нашег сликарства од 18-ог до 20-ог века.