Некад је испред њега било зеленило, тако беше до почетка Другог светског рата. Пола века пре тога, у његовом дворишту, Српско народно позориште играло је представе (историја се пред његовим очима одигравала невероватно брзо), а данас, после свог 160. рођендана, Хотел изгледа као да је у најбољим годинама. А тако се и осећа, кажу задовољни туристи који неко време проведу у њему, у здању које краси сâм центар Српске Атине – у Хотелу “Војводина”.
Реч хотел потиче од француске речи хотел, која се изговара отел, а у преводу значи кућа која пружа услуге привременог смештаја. Кроз време тај назив је губио француски акценат, па је данас на свим светским језицима разумљиво када кажете хотел.
Најстарији у Новом Саду налази се у строгом центру града и саграђен је 1854. године. Добро дошли у причу о Хотелу “Војводина”.
Пет година после бомбардовања Новог Сада са петроварадинске стране, на рушевинама старог здања Хајлове пиваре, извесни Јохан Ајглер диже хотел и назива га именом супруге цара Фрање Јосифа “Јелисавета”, односно Хотел зур Каисерин Елизабетх. У почетку беше гостионица и хотел, а оних година када је са дворишне стране било Српско народно позориште, место постаје стециште уметника, политичара и ондашњих боема. Хотел је још крајем 19. века имао своје електрично осветљење, а град Нови Сад прву електричну централу отвара после 1909. године.
Име 9. маја 1922. мења у Хотел краљице Марије. Разлог за то било је венчање краља Александра Карађорђевића с румунском принцезом Маријом.
У међувремену власник постаје Гедеон Дунђерски који је 1927. године покренуо велику обнову и модернизацију хотела. Увео је водовод и централно грејање, а просторије освежио новим намештајем.
Када су комплетни радови били завршени, хотел постаје најсавременији у граду са 60 озбиљно намештених соба, колико постоји и данас. Дунђерски је тада и комплетну гастрономску понуду променио. Хотел краљице Марије у то време постаје и ресторан са најбољом домаћом али и француском кухињом. С главне уличне стране, која данас “гледа” на сâм Трг слободе (што је и адреса Хотела на броју 2), налазиле су се парфимерија и текстилна радња, а у дворишном делу продавало се врхунско пециво. Највећи простор у приземљу здања припадао је кафани која је имала специјалне столове за картање и билијар.
Пошто се сâм Гедеон Дунђерски није бавио хотелијерством, зграду је давао у закуп, па се као његови закупци између осталих помињу Карло Штолц и извесни господин Фрајд.
После 1945. године, у новоформираној Југославији већина оног што је било приватно постаје друштвено, односно национализовано, као и сâм хотел и добија ново име, које и данас носи – “Војводина”.
Иначе, први и једини спрат хотела углавном је идентичног изгледа као и када је зидан пре више од једног и по века.
Данас, деценију након приватизације у оквиру које је држава изашла из власништва, хотел гостима нуди два апартмана, осам соба са француским лежајем, 16 двокреветних и 15 двокреветних соба са додатним креветом и 20 једнокреветних соба.
Хотел и данас одише духом времена када су у њега свраћали Милош Црњански, Лаза Костић и друге важне личности новије српске историје.
На основу музејске документације и архивске градје текст припремио Владимир Бајић
