Музеј пчеларства и вински лагум породице Живановић јесте једна од посећенијих туристичких дестинација у Сремским Карловцима. У њему можете слушати како је наш чувени политичар, просветни радник и народни лекар из друге половине 19. века Васа Пелагић строго забрањивао конзумирање меда па хладне воде на празан стомак. Говорио је да прво треба ујутру пити млаку воду и то три деци, па тек онда на врху кашичице коју треба поделити на седам делова, меда! И ништа од тога не треба одмах гутати, већ држати неко време устима.
Мед преко крвних судова иде брзо у крвоток, јача крвну слику, помаже срцу и то је сврха конзумирања! Тако треба и вино узимати, као мерак и као лек.
Овакву причу као и многе друге на ову тему, у Музеју пчеларства породице Живановић туристи слушају у амбијенту који краси кошница у облику црквице из 1880. парни топионик за восак из 1881. истресаљака из 1886. године као и књиге и часописи из којих је учио о пчеларству Јован Живановић али и дипломе и похвалнице које је добијао од краљева и царева.
Прича о историји модерног пчеларства код нас, почиње у другој половини 19. века.
Наш филолог и реформатор-сарадник Вука Караџића, Јован Живановића предавао је у Карловачкој гимназији, и на теолошком факултет који је некада постојао у Сремским Карловцима. После деценије педагошког рада када му је здравље туберкулозом било нарушено, на наговор свог пријатеља и колеге Ђорђа Натошевића “одлази” у природу.
На Фрушкој гори су га “запчеларили” под паролом да неће бити воћа ако нема пчела. Болујући у то време од скоро неизлечиве болести, Јовану Живановићу много је значило време које је проводио у воћњацима и временом је почео све више да се интересује за пчеларство. На почетку тада за њега новог “изазова” убола га је пчела, и после тога здравствено стање почело је да се побољшава. Да ли због убода, благородног ваздуха Фрушке горе или нечег непознатог филолог Живановић оздравља те започиње уз одговарајући литературу и академске контаке које је имао по целом свету, да проучава пчеле и мед.
Када је увидео да поред здравља, пчеле и њени продукти могу и економски да се исплате, одлучио је да “запчелари” цео народ. Временом је осмислио и кошницу коју је назвао “американа” која је направила револуцију у тадашњем пчеларству. Имала је 16 оквира и Ханеманову решетку, отварала се одозго, те је рад с њом био врло једноставан. Оваква кошница користи се и данас и зове се “живановићка”.
На потезу “Матеј” где су данас елитни карловачки виногради одакле долази најквалитетније грожђе, током друге половине 19. века, професор Живановић је правио читава села од по 400 кошница. Биле су налик на кућице с кровом а улицама је давао латинска и старословенска имена. На сваких стотину кошница стављао је по макету- реплику постојећих манастира Србије. Правио је кошнице и од оних најпримитивнијих, преко блата па до оних стаклених на којима су о пчеларству учили карловачки ђаци.
Иницирао је увођење пчеларства на Богословији у Сремским Карловцима, па је тако сваки тадашњи свештеник био и дипломирани пчелар са задатком да у крају одакле је родом, шири идеје о пчеларству. Када је основана те 1878. године катедра на Богословији у Карловцима тада је била друга у свету, после Немачке.
Јован Живановић био је и родоначелник селеће пчелиње паше. Наиме, прописао је да свака кућа мора имати бар 20 кошница, јер тај број не оптерећује домаћинство а даје економски и пре свега здравствени ефакат. У то време 20 кошница могло је таман да стане на лака запрежна кола која је вукао коњ и на тај начин “селио” кошнице по месту и околини.
Данас се пчелама бави већ пета генерација Живановића. Јованов унук, Боривоје, сакупио је дедине предмете и опрему за пчеларство и 1968-ме основао је Музеј меда и пчеларства у Сремским Карловцима. Посетиоци музеја могу да, у пространом дворишту, уживају у 200 кошница и стотинак предмета којима се пчеларило у 19-том веку.
Туристи се посебно одушеве мирисом воска и прополиса из давних времена, као и укусима меда по ком је породица Живановић позната већ преко 150 година.
