Манастирска црква је посвећена је Св. Петки (27. октобар)
Предање каже да је Манастир Петковицу, у првој половини 16. века, подигла Јелена, удовица деспота Стефана Штиљановића, као задужбину у којој се замонашила. Први писани податак који говори о старости манастира је година његовог живописања – 1588, забележена на зиду храма. Постоји и сазнање да је у 17. веку, у време владавине османских Турака Сремом, Синан бег хтео да поруши опустеле манастире Петковицу и Kувеждин и да грађевински материјал искористи за зидање свог пребивалишта у Сремској Митровици. Патријарх српски Пајсије је новцем успео да спречи тај наум и сачува манастире. Зна се и да је од средине 18. века Петковица била метох Манастира Шишатовац, да је манастирска црква имала иконостас и црквени инвентар као што су иконе, одежде и књиге. У вековима који ће уследити, историјске прилике су утицале на промену стања манастирских грађевина и имовине, али испоставиће се да је, у односу на остале фрушкогорске манастире, црква Манастира Петковица у највећој мери сачувала првобитни изглед.
Двадесетих година 20. века, манастир је дуго био напуштен и због небриге урушен. Његова свеобухватна обнова започела је почетком 21. века, доласком игуманије Антонине. Манастирски конаци су новијег датума. Изграђени су параклис Св. Фотине са Јаковљевим бунаром и продавница сувенира, а на извору Св. Петке гради се капела посвећена Св. Петки и Марији Магдалени. На манастирском имању је и порибљено језеро.
Зидно сликарство манастирске цркве дело је тројице жичких монаха с краја 16. века, из времена игумана Акакија. Живопис, неоспорно велике вредности, репрезент је српске касне средњовековне црквене уметности, очуване у Фрушкој гори захваљујући никад прекинутим културним везама са средишњим српским територијама. По лепоти се истиче део зидног живописа у олтарској полуапсиди, на којем је приказана Богородица са Христом и арханђелима Михајлом и Гаврилом.
Иконостас из прве половине 18. века, који је манастиру даровао Миленко Вучковић, уништен је током Другог светског рата. Сачувани је крст са иконостаса (сада у Музеју црквене уметности у Сремској Митровици) и две иконе (сада у Музеју Српске православне цркве у Београду). Савремени иконостас из друге деценије 21. века резбарио је Милорад Јованчић, а осликала га је Борка Јованчић.
Поред храмовне славе, у манастиру се слави Недеља Мироносица (трећа недеља од Васкрса) и Недеља Жене Самарјанке (пета недеља од Васкрса). Сусрет Исуса са Самарјанком (у православној традицији Фотина) код Јаковљевог бунара, забележен у Јеванђељу по Јовану, у манастиру има велики значај.
Распоред литургија: суботом и недељом ујутру, бдења су суботом.
ИНФОРМАЦИЈЕ ЗА ТУРИСТЕ: Подразумева се одговарајући начин облачења (за жене покривена глава, дуга сукња, дуги рукави, а за мушкарце дуге панталоне и кошуља). Програм обиласка за уговорене групе може да обухвата: обилазак манастирске цркве и упознавање са историјатом манастира и цркве, обилазак параклиса Св. Фотине, продавнице сувенира, и ако је тако договорено – послужење. Све потребне информације добићете приликом најаве посете. Групне посете манастиру најбоље је најавити два дана раније на тел. +381 (0)60 044 91 05 (игуманија Антонина Симић).
