Манастирска црква посвећена је Покрову Богородице (14. октобар)
Према предању, Манастир Малу Ремету је подигао краљ Драгутин Немањић (1276–1316) и поклонио га као метох Манастиру Рачи (близу Бајине Баште). Први историјски подаци о њему, као и о осталим фрушкогорским манастирима, могу се наћи у османлијском документу из 16. века. Извештај канонске визитације фрушкогорских манастира из средине 18. века говори да је у време османлијске управе Сремом овај манастир опустео, те да су се овде, вероватно крајем 17. века, преселили монаси Манастира Раче. Дозвола патријарха Арсенија III Чарнојевића с краја 17. века, којом даје благослов монасима из Раче да обнове Малу Ремету говори да је исти био метох Манастира Беочин. Неки истраживачи сматрају да су га монаси изградили на остацима еремитско-павлинског римокатоличког манастира, јер је једно време био познат под именом Реметско.
Храм који данас постоји подигнут је у првој половини 18. века, у српско-византијском стилу без барокних утицаја. Kтитор је био Станко Милинковић, становник села Шуљам. Kтитор изградње конака са јужне стране, изграђеног средином 18. века, био је „оберлајтнант“ Петроварадинске регименте Јован Јовановић. Kонак са северне стране, из истог периода, током обнове у 19. веку није сачуван. Манастир је оштећен и опљачкан у Другом светском рату. По завршетку рата, спаљени конак са јужне стране обновљен је током рестаураторских радова на основу сачуваних грађевинских планова. Слободно стојећи звоник, конаци са западне стране и сувенирница су новијег датума.
Богато изрезбарен иконостас урадио је дрворезбар Петар Ошаповић, а иконе на иконостасу радила је група аутора. Поуздано се зна да су четири престоне иконе рад Јанка Халкозовића из средине 18. века. Kтитор израде престоне иконе са представом Христа је била Ружица, жена Јована Јовановића. Зидно сликарство је рад Kосте Ванђеловића, сарадника и ученика Уроша Предића, с почетка 20. века. У манастирској цркви се налазе два висока дрвена свећњака из 19. века, што је раритет на Фрушкој гори.
Манастир чува честице мошти Св. Ђорђа Kратовца, мученика српског порекла који је страдао у 16. веку јер није хтео да се одрекне хришћанске вере и пређе у ислам.
Распоред литургија: литургије викендом у 7.00; молитве сваког дана у 17.00.
ИНФОРМАЦИЈЕ ЗА ТУРИСТЕ: Манастир је за туристичке посете отворен током обданице. Подразумева се одговарајући начин облачења (за жене покривена глава, дуга сукња, дуги рукави, а за мушкарце дуге панталоне и кошуља). Није дозвољено увођење кућних љубимаца.
