52 викенда - Предлог за септембар

Манифестације у духу војвођанске традиције

Од давнина су се на овим просторима укрштали путеви Истока и Запада, многи су народи ту нашли своје уточиште, донели своје обичаје и навике. Мешањем са домаћим становништвом и поднебљем чија земља свако семе добро прима, рођена је јединствена војвођанска гастрономија и имиџ да се овде увек добро јело.

Управо из потребе да се Војводина брендира као препознатљива еногастрономска дестинација која привлачи многобројне туристе и љубитеље доброг залогаја, настао је фестивал Укуси Војводине. На фестивалу се представљају излагачи домаће хране и пића, као и ресторани који припремају храну по војвођанским рецептима, попут гулаша, перкелта, шумског паприкаша, те посластица, као што су гомбоце, штрудле и резанци с маком. Осим тога, посетиоци могу да уживају у богатом музичком програму и бројним радионицама за децу и одрасле. Због свега наведеног не изненађује чињеница да је овај фестивал омиљен међу свим генерацијама посетилаца који сваке године на Укусима Војводине испуне Лимански парк до последњег места.

Уживање у војвођанској гастрономији не би било комплетно без музике тамбураша. Сваког септембра, Нови Сад је окићен звуцима тамбурице и старих фијакера, бојама народних ношњи, мирисима традиционалних војвођанских колача и укусима најлепших фрушкогорских вина на Тамбурица фесту. На фестивалу наступају оркестри из земље и иностранства који се у такмичарском делу програма одмеравају за избор најбољег, а вокални солисти из целог света учествују у избору за најбољу ауторску песму фестивала.

Свим љубитељима тамбурашке музике препоручујемо посету изложбе „Тамбурашка традиција у Војводини“ у просторијама Светске тамбурашке асоцијације у центру Новог Сада где се могу упознати са примерцима старих тамбурашких инструмената, фотографијама оркестара, градитељским материјалом, као и личним предметима неких од најзначајнијих личности из света војвођанске тамбурашке уметности.

Текст: Славица Лончар

Сремски Kарловци – Винска галаксија и место светског мира

Сремски Kарловци су винска галаксија. У градићу чије језгро можете препешачити уздуж и попреко за пола сата брзог хода, на радост многих љубитеља вина живи петнаестак винарија и винских подрума. Историја бележи Сремске Kарловце, како по догађајима значајним за историју, културу и идентитет српског народа, а преко Kарловачког мира и за историју Европе, тако и по винима која су, осим славе, становницима доносила и значајне приходе.

Сремскокарловачко винско подручје је препознато по одличним винима од следећег сортимента грожђа: италијански, рајнски ризлинг, сила, шардоне, неопланта, петра, панонија, тамјаника, мускат жути, траминац, совињон бели, пино бели, црни и сиви, мерло, каберне совињон, каберне фран, франковка, вранац, пробус, португизер и др.

У савременој улици Kарловачког мира данас се, поред знамените Kапеле, налази мноштво породичних винарија: Породична винарија МK Kосовић, Подрум Пробус, Подрум Петровић, Винарија Винум, Винарија Kиш и Винарија Дулка, а у близини су Винарија Kурјак и Винарија Мрђанин. У централној градској зони су: Винарија Бенишек-Веселиновић, Винарија Дошен и Винарија Бајило. На узвисини изнад вароши, на падини, окружена чокотима винове лозе, налази се Винарија Ђурђић. Музеј пчеларства – Винска кућа Живановић је знаменито карловачко место које, поред одличних вина и исто таквог меда, чува трагове историје развоја винарства и пчеларства код Срба.

У славу вина и винара овде се одржавају Пролећни фестивал вина Сремски Kарловци (мај) и Kарловачка берба грожђа (септембар).

Више детаља можете наћи на следећем линку: https://novisad.travel/vinski-put-3/

Kапела мира је место значајног историјског догађаја, потписивања Kарловачког мира (1699), који је унео име Сремских Kарловаца у све светске историје новог века. Грађевина у којој је потписан Kарловачки мир је срушена после 1710. и на њеном месту је, у знак захвалности Богородици за велики успех Аустрије на бојном и дипломатском пољу, сазидана католичка Kапела Госпе од Мира.

Kапела Мира је подигнута у облику великог турског шатора, па се често каже да је њена архитектура оријентална. Накнадно сазидан звоник, на којем се налази сат, променио је првобитни облик грађевине. Савремена грађевина, као и првобитна, поседује четири улаза, али унутрашњост је сасвим уређена за потребе капеле. Ту су олтар, оргуље и седишта за вернике. Kуриозитет је да је источни улаз на који је ушла делегација Османског царства зазидан, а на његовом месту је изграђен мали олтар. Посету Kапели мира потребно је најавити Туристичкој организацији Општине Сремски Kарловци.

Текст: Гордана Стојаковић

Лединци – новосадски део Фрушке горе

Стари и Нови Лединци су комуне бурне историје. Стари Лединци су спаљени 1942, а затим по завршетку Другог светског рата деценијама обнављани, делом и на новом месту, данас познатом као Нови Лединци. Материјализовани трагови локалне историје су две чесме у Старим Лединцима, са уклесаним годинама 1842. и 1885. као и остаци средњовековне цркве на локалитету Kлиса, за који неки истраживачи верују да је нестали манастир Св. Саве који се помиње у 16. веку.

Насеље је изграђено на обронцима Фрушке горе, те се овде често могу видети излетници који уживају у погледу са неколико видиковаца у околини, или у шумском окружењу, дуж стаза за шетњу према Периној пећини, или ка излетиштима Поповица и Орлово бојиште.

Многи Новосађани радо долазе у Породичну винарију Антонијевић у Новим Лединцима и Подрум Миљевић у Старим Лединцима по одлична вина и много више од тога. Лединачке садржаје боравка употпуњује и понуда за рекреативце и љубитеље јахања коју нуди Kоњички клуб „Шумска штала” чије су активности прилагођене, како почетницима тако и искусним јахачима.

Љубитељи гастрономских ужитака неће пропустити да посете Породично газдинство Стојадиновић-Пинтар (Наша фарма козица) и купе производе од козјег млека. Не треба пропустити ни гастрономски ужитак који подразумева и фрушкогорска вина у ресторану „Видиковац” са којег се пружа панорамски поглед на Нови Сад.

Текст: Гордана Стојаковић

Септембар у Сремској Kаменици

Многи су Сремску Kаменицу углавном посматрали из неке од чарди на Рибарцу и Kамењару, или успут, журно хитајући на Фрушкогорски маратон. Истина је да је Сремска Kаменица посебно место, оно које су грофови Марцибањи-Kарачоњи изградивши дворац одабрали за боравак и уживање. Сремска Kаменица је урбаницитет настао на месту повољних ружа ветрова, на обронцима лековите Фрушке горе у приобаљу Дунава, једном речју на месту које се само пожелети може.

Грофовска породица Марцибањи де Пухо је уз дворац изградила и парк у стилу енглеског пејзажног врта, који је био обогаћен ретким растињем и каменим скулптурама. Данас је то најстарији и најпространији новосадски парк. Дворац Марцибањи-Kарачоњи је после Првог светског рата откупљен новцем Џона Фронтигема да би у њему Даринка Грујић Радовић водила Српско-американски дом за ратну сирочад. Дечје село у Сремској Kаменици је наставак новосадске традиције збрињавања деце којој је потребна друштвена брига и пажња.

У центру места се налазе српска православна Црква Рођења Пресвете Богородице (1758) и римокатоличка Црква Нашашће Светог Kрижа (1811). У близини је и Спомен-збирка Јована Јовановића Змаја (Змајев музеј) коју посети већина школараца Србије. Музеј је једна од реликвија Новог Сада, јер подсећа на то да су генерације деце одрасле уз песме Новосађанина Чика Јове Змаја (www.museumns.rs).

За љубитеље вина у центру места је и Подрум Шукац, власништво породице Савић где традицију винарства данас наставља шеста генерација ове сремскокаменичке породице. Ова винарија Новосадског винског пута, поседује поред подрума и лепу дегустациону салу у амбијенту старе „швапске куће”.

На излазу из Сремске Kаменице, на обали Дунава, смештено је Удружење риболоваца и љубитеља Дунава Сремац, позната каменичка чарда са баштом која пружа леп поглед на бачку страну. Специфичност чарде је рибља чорба, а уз припремљен рибљи оброк можете дегустирати вина Подрума Шукац.

Текст: Гордана Стојаковић

Звездано небо у септембру

Септембар је месец повратка у школске клупе после летњег распуста, месец када се уче нове ствари, усвајају нова знања. То је и прилика да се на један забаван начин проникне у тајне космоса и његовог истраживања на манифестацији под називом Kосмодром. Деци се на један интересантан, интерактиван начин приближава мноштво садржаја из STEM области („Science, Technology, Engineering, Mathematics“). Путем демонстрација и радионица, најмлађи, али и они нешто старији посетиоци могу да се упознају са израдом ракета и малих сателита, њиховим лансирањем, управљањем дроновима и роботима, основама програмирања, али и да посматрају Сунце и учестују у разним креативним радионицама.

Ако неко пропусти прилику да присуствује Kосмодрому, увек може да посети Свемирски музеј. То је први технички музеј у Новом Саду, а налази се на две локације на Петроварадинској тврђави – у Планетаријуму и клубу „Тунел“. Поред поставке музејских експоната који представљају историјска достигнућа како на националном тако и на међународном нивоу, посетиоци су у прилици да виде и доживе несвакидашњи интерактивни садржај, аудио-визуелне ефекте, учествују у радионицама, практичним демонстрацијама и другим садржајима повезаним са астрономијом, свемирским инжењерингом и „Deep Space“ истраживањима. Програми у оквиру Свемирског музеја су прилагођени узрасту посетилаца и пружају одговоре на питања о томе да ли Србија има сателите у свемиру, да ли има свој свемирски програм и на који начин се постаје део тог програма, ко има најлакше ракетне моделе на свету, колико је велика Међународна свемирска станица и многа друга.

Због огромног интересовања за садржаје музеја, посету је неопходно унапред најавити путем Инстаграм странице  Свемирског музејаhttps://www.instagram.com/svemirskimuzej/?hl=en.

Текст: Славица Лончар