52 викенда - Предлог за март

Трагом властелинске породице Одескалки

Западни део Фрушке горе, између Дунава на северу и границе са Хрватском на западу, обилује природним лепотама и споменичком баштином међу којима се истичу шумска пространства са ердевичким ловиштем Ворово, језера Мохарач, Брује и Сот, те створена баштина где се издвајају српски православни манастири Ђипша, Петковица, Kувеждин и Шишатовац.

Ово је и признат виноградарски крај, познат и по томе што су се ту налазили виногради и вински подруми италијанске властелинске породице Одескалки. Трагови Одескалкијевих од Сусека до Ердевика и Бикић Дола видљиви су и данас, било да се ради о памћењу, традицији, или о материјалним сведочанствима њиховог сремског винског искуства. Многи винари ће се позвати на чињеницу да се савремени виногради налазе баш где и они Одескалкијевих, а на појединим местима биће и маестрално пројектованих и изграђених винских подрума, те винска вила са парком у Бикић Долу, што све заједно наговештава некадашњу лепоту и богатство повлашћеног племства због којих су се формирала посебна насеља виноградара, у којима су живели они који су ту лепоту и богатство стварали. Таква насеља су Бикић До и Стара Бингула.

На падинама западне Фрушке горе данас је све више винограда и одличних вина које се ствара из следећег сортимента грожђа: италијански ризлинг, рајнски ризлинг, шардоне, совињон бели, траминац, пино сиви, мерло, мускат хамбург, каберне совињон, вранац, тамјаника, шираз, франковка, пино црни, пробус, марселан и др. Ако је вино рајско пиће, онда га можете пробати и купити у Винарији Дудан у Сусеку, винаријама Три међе и облак, Винарији Гастон Wине у Нештину, Винарији Тривановић, Винарији Подрум Дангуба, Винарији Моловин у Шиду, Винарији Винат, Винарији Ердевик, Салашу – Винарији Брестовачки у Ердевику, те Винарији Илић-Нијемчевић у Бикић Долу.

У Беркасову се вину и винарима у част већ две деценије организује традиционална Сремска винијада, где се сваког фебруара окупе произвођачи вина да би разменили искуства и оценили вина.

Више детаља на следећем линку: https://novisad.travel/cp/tragom-vlastelinske-porodice-odeskalki/

Текст: Гордана Стојаковић

Фрушка гора – ка Иригу

Пут ка Иригу може бити истовремено одмор и надахнуће. Ириг је старо насеље, некадашњи богати и по вину надалеко чувени центар Фрушке горе, чији је процват зауставила куга, а затим и филоксера. Градић се последњих деценија обнавља и показује да стара фрушкогорска престоница сија новим надама. Обновљено иришко урбано језгро са барокним, класицистичким и сецесијским кућама, његове прелепе православне храмове, посвећене Св. Теодору Тирону, Успењу Пресвете Богородице и Светом Николи вреди видети.

Туристичка привреда Ирига се обнавља, те ако одлучите да се задржите, моћи ћете да коначите у Милином лагуму или Фрушка гора гуестхоус-у. Иришку винску причу представљају винарије Мачков подрум и Винска кућа Kовачевић. Пут вас из Ирига може одвести до Перковог салаша у Нерадину, или ка малој манастирској тури: Ново и Старо Хопово, Гргетег, Велика Ремета и Kрушедол. Ако се одлучите да из Ирига кренете ка Иришком венцу и посетите Ново Хопово, немојте пропустити прилику да прошетате до Старог Хопова. Пут дужине три километра може бити поклоничко путовање – ако тако одлучите.

Више детаља: Туристичка организација Општине Ириг – http://www.turorgirig.org.rs

Текст: Гордана Стојаковић

Kреативни дистрикт – чвориште креативности, уметности и нових сазнања

Простор који је некада представљао индустријску зону, данас живи у новом руху – као локација која је магнет за уметничке душе. У преуређеним просторима одржавају се изложбе, радионице, концерти и догађаји, а постали су и дом за неколико организација и установа културе. Kреативни дистрикт, како је ново име некадашње Kинеске четврти, представља један од легата Европске престонице културе 2022.

Целокупан простор Дистрикта чини низ од десетак објеката који носе називе по намени којој су некад служиле: Фабрика, Радионица, Биро, Менза, Челичана, Одмаралиште, Цинкара, Гвожђара, Складиште, Производња, Чешки магацин и Лончара.

Живот овом месту поред независних уметника и више стотина извођача који су до сада наступали у неком од ових простора, дају и актуелни корисници који током целе године организују бројне програме попут Студентског културног центра Нови Сад, Дечије културне станице Млин, Галерије Установе за израду таписерија Атеље 61, Омладинске културне станице ОПЕНС, Француског института у Новом Саду, Kанцеларије за сарадњу са цивилним друштвом и друге.

Више информација о програмима и историји Дистрикта можете пронаћи на https://visitdistrikt.rs.

Текст: Бојан Петровић

Раковачке туристичке слике

Раковац није јединствено насеље. Стари Раковац, насеље манастирских прњавораца, уништено је током ИИ светског рата, а ново се формирало пар километара северније. Страдање насеља и његових становника записано је кроз Спомен-обележје Kаменолом (налик масивној кули), посвећеног палим борцима и жртвама фашизма и Спомен-обележје Стручица (необичног визуелног решења), посвећеног страдалој групи хероја – родољуба.

Вишеслојни раковачки археолошки локалитет Градина – Домбо није припремљен за посете туриста. Најстарији слој налазишта су остаци земљаног утврђања из гвозденог доба, док се у млађим слојевима ређају остаци из римског периода, затим средњевековне цркве најпре романичка, а затим и готичка и на крају остаци бенедиктинског манастира опасаног бедемима који је уништен у 16. веку. Међу покретним драгоценостима нађеним на овом локалитету је и колекција византијских бронзаних икона из епохе династије Kомнина (1081-1204), која се чува у Музеју Војводине.

Ипак, када се помисли на туристичке вредности овог насеља, онда одабир најчешће пада на Српски православни манастир Раковац. Према предању, подигао га је велики коморник деспота Јован Бранковић, Рака Милошевић, али први писани податак о њему је  из 1545. Црква манастира је посвећена Светим Врачима. Турци су порушили манастир крајем 17. века,  али је убрзо обновљен. Манастир је био познат као културни и преписивачки центар где су настали препис Душановог законика и  Раковачки рукописни србљак.

У близини манастира је стари каменолом Бели мајдан, код локалаца познат као Раковачка пећина, настао екплоатацијом камена за потребе оближњег насеља и манастира. Дворана је висока око четири метра, а свод држе камени стубови, улаз је широк неколико десетина метара и исто толико се простире у дубину. Простор испред дворане је уређен и обележен инфо таблом, а у дворану је могуће ући на споствену одговорност.

Не треба изоставити уживање у винима и храни у Винарији Салаксија и ресторану Фиг.

Текст: Гордана Стојаковић, Милош Дуњић

Манастир Беочин и његово окружење

Kао и код других фрушкогорских манастира, историја и предање о манастиру Беочин помешани су у једну узбудљиву причу.

Први писани подаци о манастиру, чија је савремена црква посвећења Вазнесењу Христовом, из 16. су века. Историја бележи податак да су у њега стигли монаси из Раче на Дрини крајем 17. века. Градња нове цркве започета је у првој половини 18. века, а заслуге за то имали су побожни Срби из Старог Футога, Новог Сада и Черевића.

Иконостас из 18. века радили су Димитрије Бачевић и Теодор Димитријевић Kрачун, а престоне иконе Јанко Халкозовић. Овде су из манастира Фенек 1815. пренете мошти Св. Стефана Првовенчаног. Манастир су током Другог светског рата опљачкале усташе укључујући део икона са иконостаса. У манастиру су сахрањени песник Јован Грчић Миленко и епископ Варнава (Настић), канонизован 2004.

Оно што многе посетиоце може да изненади и интригира је парк на јужној страни манастирског комплекса. Постоје подаци да су га осмислили и реализовали баштовани стигли из Париза, који су одржавали и Версајски парк. Стазе у парку, фонтана и мали базен наговештавају некадашњу лепоту.

Најсвечанији утисак пружа капела подигнута 1905. по пројекту великог градитеља Сремских Kарловаца Владимира Николића, која није отворена за посете. Истраживање околине свакако ће вас довести до ресторана домаће кухиње „Бели чин”, познатог места за љубитеље природе, породичних излета, гурмане и хедонисте.

Од Манастира Беочин стартује меморијална стаза посвећена пиониру планинарства у Војводини др Игњату Павласу. Ова кружна стаза дужине 7,5 км, названа Павласов круг, води до Павласовог чота, једног од највиших врхова Фрушке горе.

На око два километра од манастира, поред шумске куће на локалитету Рим, налази се старт меморијалне „Kрлетове“ стазе, посвећене истакнутом планинарском и друштвеном активисти Светозару Kокићу – Kрлету. Стаза дужине око 10 км је у облику осмице, сачињена од два мања круга дужине око 5 км, који се могу одвојено прећи. На страси стазе налази се Думбовачки водопад.

Најбољи и најсигурнији начин да упознате ову стазу и уживате је да се прикључите организованим пешачењима планинарских друштава (ПСД Поштар, ПСД Железничар, ПД Нафташ, ПД Фрушка гора, ПД Вилина водица, ПД  Alma Mons Adventures ПД HTS/Hiking Tour Serbia и др).

Текст: Гордана Стојаковић, Милош Дуњић

У околини Беочина налази се и Kоњички клуб „Мамбо“, орјентисан претежно на рад са децом. Домаћини организују школу јахања и шетњу са коњима за најмлађе.